SR/Prabhupada 0308 - Funkcija duše je svesnost Krišne

Revision as of 07:06, 29 November 2017 by Sahadeva (talk | contribs) (Text replacement - "<!-- END NAVIGATION BAR --> <!-- BEGIN ORIGINAL VANIQUOTES PAGE LINK-->" to "<!-- END NAVIGATION BAR --> <!-- BEGIN ORIGINAL VANIQUOTES PAGE LINK-->")
(diff) ← Older revision | Latest revision (diff) | Newer revision → (diff)


Lecture -- Seattle, October 2, 1968

Mladić (2): Kako da treniramo um?

Prabhupāda: Ovo je trening. Samo se uključi u aktivnosti svesnosti Kṛṣṇe. To je praktično. Kao ovo pevanje. Dečak od deset godina je isto uključen. Njegov um je usredsređen na vibraciju Hare Kṛṣṇa. I njegova čula, noge i ruke, rade, igraju. Na taj način moramo da vežbamo um i čula uvek ih angažujući u svesnosti Kṛṣṇe. To će te učiniti savršenim i to je moguće za svakoga. Ne moraš da sedneš na jedno mesto i veštački meditiraš na nešto. Čim pevaš Hare Kṛṣṇa, tvoj um je odmah preusmeren, odmah se sećaš Kṛṣṇe, Kṛṣṇinih uputstava, rada za Kṛṣṇu, svega. To je potrebno vežbati.

Mladić (2): Pošto si ti, tako reći, zrak sunca...

Prabhupāda: Da.

Mladić (2): Možeš li misliti na sebe? Prabhupāda: Zašto ne? Ja sam indvidua.

Mladić (2): I kada misliš, da li misliš na Kṛṣṇu?

Prabhupāda: Iako sam mali, ja sam individua. Imam svu moć da mislim, osećam i želim. Mi to radimo. Mi smo osobe. Ti si došao ovde svojom ličnom voljom. Niko te nije prisilio. Ako želiš, možeš da odeš. Neko dođe ovde, neko nikada ne dođe, neko dođe svaki dan. Zašto? Čak i ako si mali, imaš individualnost. Čak i u ovom uslovljenom stanju imaš puno slobode. A kada se oslobodiš uslovljenosti, postaneš čisto duhovan, ne znaš koliko puno slobode ćeš imati. Nije važno što si mali, ali si duhovna iskra. Zar ne vidiš da je ta mala duhovna iskra, koju nijedan doktor i nijedna medicinska nauka još uvek nisu otkrili, prisutna. To je činjenica. Čim duša ode iz ovog tela, ono je beskorisno. Pronađi taj važni delić. To nije moguće jer je tako mali da ga ni sa mikroskopom ni sa bilo kakvom drugom napravom možemo otkriti. Zato kažu da duša ne postoji, ali ne mogu da objasne šta odlazi iz tela. Taj delić, duhovna duša, toliko je moćna da sve dok je u telu, održava ga svežim i lepim. A čim ode, telo odmah počne da se raspada. Vidite. One je kao lek, kao inekcija. Malo zrno održava telo u formi. Tako nešto, toliko je moćno. Ti ne znaš kolika je moć te duše. To moraš da naučiš. To je onda samospoznaja. Proces meditacje sedenjem na mirnom mestu preporučen je kada je neko u najgrubljem telesnom shvatanju života. Razmisli i meditiraj ovako, "Jesam li ovo telo?" i onda analiziraj. Videćeš, "Ne. Ja nisam ovo telo. Ja se razlikujem od tela." A onda sledeća meditacija: "Ako nisam ovo telo, kako se onda odvijaju telesne funkcije?" One se odvijaju zbog prisustva tog delića, mene. A kako telo raste? Zbog mog prisustva. Kao što ovaj dečak ima malo telo. Ono će porasti u vrlo čvrsto i snažno telo kada bude mladić od dvadeset četiri godine. I ovo telo će otići a drugo telo će doći. Kako je to moguće? Zbog prisustva tog delića, duše. Ali ako taj delić duša ode, ovo telo više neće da raste ili da se menja. To su predmeti meditacije. Kada dođete do tačke razumevanja da "Ja nisam ovo telo. Ja sam duhovna duša," sledeći nivo će biti "Šta je funkcija duše?" Funkcija duše je svesnost Kṛṣṇe, raditi u svesnosti Kṛṣṇe. U sadašnjem dobu osoba mora direktno da prihvati funkciju duše; onda će druge stvari samim tim doći. U sadašnjem trenutku nije moguće da se ode na osamljeno mesto, mirno se sedi i meditira. To nije moguće u ovom dobu. Nije moguće ako to veštački pokušaš. Biće neuspešno. Zato moraš da prihvatiš ovaj proces,

harer nāma harer nāma harer nāma eva kevalam
kalau nāsty eva nāsty eva nāsty eva gatir anyathā
(CC Adi 17.21)

U ovom dobu Kali, nema drugog načina za samospoznaju osim ovog pevanja Hare Kṛṣṇa. To je praktična, stvarna činjenica.