SH/Prabhupada 1071 - Ako se družimo sa Bogom i sarađujemo sa Njim - postajemo sretni

Previous Page - Video 1070

Next Page - Video 1072

660219-20 - Lecture BG Introduction - New York

Ne treba da zaboravimo da kada izgovaramo reč "Krišna" --- to nije neko sektaško ime: reč "Krišna" znači 'najviše zadovoljstvo'.

Vede potvrđuju je da je Vrhovni Bog rezervoar, skladište svog zadovoljstva. Mi svi žudimo za zadovoljstvom, "ananda-majo 'bhjasat..." (Vedanta-sutra 1.1.12: "Bog ima neograničenu - a živa bića ograničenu sposobnost za uživanjem...").

Kao i Bog, živa bića su ispunjena svesnošću, što je i razlog da naša svesnost žudi za srećom, zadovoljstvom. Gospod Bog je neprekidno sretan, te ako se mi družimo sa Njim, sarađujemo sa Njim, ako prihvatimo Njegovo društvo - onda i mi postajemo sretni.

Gospod Bog silazi u ovaj smrtni svet da bi prikazao svoje dogodovštine iz Vrndavane, ispunjene srećom; kada je Gospod Šri Krišna bio u Vrndavanu, Njegove aktivnosti vezane za Njegove drugare pastire, za Njegove drugarice, prijateljice, za stanovnike Vrndavana i za Njegovo zanimanje pastira - koji se u detinjstvu brinuo o kravama - sve te dogodovštine Gospoda Krišne --- bile su ispunjene srećom; ceo Vrindavan, celokupna populacija Vrndavane je samo jurila za Njim; oni nisu znali ni za šta drugo --- osim Krišne; Gospod Krišna je čak zabranio svom ocu, Nandi Maharađi - da obožava poluboga Indru, jer je Gospod želeo da uspostavi pravilo da ljudi ne treba da slave polubogove --- već samo i jedino --- Svevišnju Božansku Ličnost, Krišnu - jer je krajnji cilj življenja da se vratimo u prebivalište tog Svevišnjeg Boga.

Lično boravište Gospoda Krišne je opisano u šestom stihu Petnaestog Poglavlja 'Bhagavad-gite': "na tad bhasajate surjo na šašanko na pavakaha, jad gatva na nivartante tad dhama paramam mama" (BG 15.6: "To Moje boravište nije osvetljeno niti suncem, niti mesecom, a ni elektricitetom; osoba koja ga dostigne - se više nikada ne vraća u ovaj materijalni svet").

To je opis večnog neba. Kada govorimo o nebu - o njemu obično imamo materijalnu predstavu, i stoga mislimo o nebu koje sadrži sunce, mesec, zvezde i tako dalje.

Međutim, Gospod Bog kaže da večno nebo nema potrebe za suncem: "na tad bhasajate surjo na šašanko na pavakaha ..." (BG 15.6: "To Moje boravište nije osvetljeno niti suncem, niti mesecom - a ni elektricitetom ... "); to večno nebo nema potrebu za mesecom; "na pavakaha" znači 'nema potrebe ni za elektricitetom a ni za vatrom - radi osvetljenja' - jer je duhovno nebo već osvetljeno 'brahma-đjotir'-om: "brahmađjoti jasja prabha" (Brahma-samhita 5.40) --- osvetljeno je zracima koji isijavaju iz tog Vrhovnog Boravišta.

U ovom trenutku, kada ljudi pokušavaju da dostignu druge planete - više i nije tako teško shvatiti boravište Vrhovnog Gospoda. To boravište Svevišnjeg Boga se nalazi na duhovnom nebu, i naziva se 'Goloka'; ono je veoma lepo opisano u 'Brahma-samhiti': "goloka eva nivasati akhilatma-bhutaha" (BS 5.37: "Iako stalno boravi na planeti Goloki - Bog istovremeno ulazi u bukvalno svaki atom u Njegovoj bezgraničnoj materijalnoj Kreaciji, univerzumu").

Iako Gospod večno boravi u svom boravištu, Goloki - On je istovremeno 'akhilatma-bhutaha', tj. ‘Onaj kome možemo prići --- čak i iz ovoga sveta’. Bog dolazi da bi nam pokazao Njegovu pravu formu, "sać-ćid-ananda-vigraha", (BS 5.1: "...Njegovo lično Obličje ispunjeno večnošću, znanjem i blaženstvom...") --- tako da ne bi morali da Ga zamišljamo, da ne bi morali da upotrebljavamo imaginaciju.