SR/Prabhupada 0346 - Bez propovedanja, bez razumevanja filozofije, ne možete očuvati snagu
Morning Walk -- December 12, 1973, Los Angeles
Umāpati: Mislim da smo razgovarali o tome da se bhakte bave političkim radom u javnoj službi i došli smo do zapanjujućeg otkrića da mi predstavljamo skoro sve što je protiv zapadnih vrednosti. Mi predstavljamo strogost (isposništvo). Mi predstavljamo svesnost Boga. Mi predstavljamo uzdržavanje od seksualnih sloboda, intosikacije. Sva četiri regulativna principa su skoro potpuno u suprotnosti sa zapadnim željama.
Prabhupāda: To znači da su zapadnjaci svi demoni.
Umāpati: Dakle, problem je pokušati prihvatiti javnu funkciju pod tim uslovima, obznaniti "Mi se zalažemo za ovo" i nemati nikoga da glasa za tebe.
Prabhupāda: Možda niko neće glasati, ali mi moramo da nastavimo da propovedamo. To sam već objasnio na nekim univerzitetima. Čitava država je nepismena Da li to znači da treba ukinuti univerzitete? Univerziteti moraju da postoje. Onaj ko je srećan će doći i obrazovati se. To nije argument "Ljudi su nepismeni. Ne mare za to. Prema tome, hajde da zatvorimo Univerzitet." To nije argument.
Yaśomatīnandana: Postepeno će im se svideti.
Prabhupāda: Da, moramo da radimo. To je propovedanje. Nemojte da mislite da je propovedanje lako. Jesti, spavati i ponekad mantrati, "Haribol," to je sve. To nije prpovedanje. Mi moramo da budemo spremni da usadimo ideju svesnosti Kṛṣṇe širom celog sveta.
Umāpati: To se ipak neće desiti preko noći.
Prabhupāda: Program obožavanja Božanstava je namenjen nama da nas čuva. Ukoliko zanemarimo obožavanje Božanstava, i mi ćemo pasti. Ali tako nismo okončali sve obaveze. Arcāyām eva haraye pūjāṁ yaḥ śraddhayehate. Arcā znači Božanstvo. Ako neko veoma lepo obožava Božanstvo, ali na tad-bhakteṣu cānyeṣu, ali ne zna ništa više, ko je bhakta, ko nije bhakta, šta je obaveza sveta, sa bhaktaḥ prākṛtaḥ smṛtaḥ, on je materijalni bhakta. On je materijalni bhakta. Dakle, moramo da preuzmemo odgovornost da razumemo ko je zapravo čisti bhakta i šta je naša obaveza prema ljudima u globalu i onda ćete napredovati. Onda ćete postati madhyama-adhikārī. Madhyama-adhikārī, napredni bhakta. Baš kao ovi ljudi, bilo u Indiji ili ovde, oni jednostavno ostaju crkvenjaci, odlaze u crkvu bez ikakavog razumevanja. Prema tome, to je pad. To je sada... Crkve se zatvaraju. Slično tome, ako ne budete stalno spremni da propovedate, onda će se svi vaši hramovi vremenom zatvoriti. Bez prpovedanja nećete se osećati entuzijastično da nastavite hramsko obožavanje. A bez hramskog obožavanja, nećete biti čestiti i čisti. Te dve stvari moraju ići paralelno. Onda je to uspeh. U moderno vreme, bilo da ste Hindus, musliman ili hrišćanin, zato što se na tim mestima ne uči (podučava) filozofija, ta mesta se zatvaraju, bilo da su u pitanju džamije ili hramovi ili crkve. Zatvoriće se.
Prajāpati: Neće pokazati dobre rezultate svojih aktivnosti.
Prabhupāda: Da. To je propovedanje. Zbog toga mi pišemo toliko mnogo kjniga. Ukoliko ne vodimo računa o knjigama i propovedanju i ako sami ne čitamo, razumemo filozofiju, ovaj Hare Kṛṣṇa (pokret) će biti okončan za nekoliko godina. Zato što neće biti života (u njemu). Koliko dugo neko veštački može da izgovara "Hare Kṛṣṇa! Haribol!" To će biti veštački, ne životno.
Yaśomatīnandana: Tako je, Prabhupāda. Mi smo tako glupi, nikad ništa ne razumemo ukoliko nam ne objasniš na ovaj način. Bez prpovedanja...
Prabhupāda: Bez propovedanja, bez razumevanja filozofije, ne možete očuvati snagu. Svako mora da bude temeljno upoznat (i spreman da je prenese) sa filozofijom koju promovišemo. To znači da morate ozbiljno (temeljno) da čitate svaki dan. Imamo toliko mnogo knjiga. A Bhāgavata je tako savršena da bilo koji stih da pročitate, doživite novo prosvetljenje. Tako je fina. Bilo Bhagavad-gītā ili Bhāgavata. Ali, to nije obično štivo.
Umāpati: Pokušao sam da tvoju Bhagavad-gītā-u dam nekim školama i oni kažu "Pa", neki od njih, ako imaju Bhagavad-gītā-u, kažu "Pa, mi imamo Bhagavad-gītā-u". U redu, ali, "Ovo je potpuno novo viđenje (razumevanje) Bhagavad-gītā-e", a oni kažu "Pa, to je samo još nečije mišljenje, a nas ne interesuju toliko različita mišljenja o istoj knjizi".
Prabhupāda: To nije mišljenje. Mi je predstavljamo kakva jeste, bez mišljenja.
Umāpati: Pa, to su ti uslovi. Veoma je teško nadići...
Prabhupāda: Propovedanje je uvek teško. To stalno govorim. Ne možete da prihvatite propovedanje olako. Propovedanje mora da bude borba. Hoćete li da kažete da je borba laka? Borba nije laka. Gdegod da je borba, tu je opasnost, tu je odgovornost. Dakle, prpovedanje znači... Šta je propovedanje? Zato što su ljudi neuki, moramo da ih prosvetlimo. To je propovedanje.
Nara-nārāyaṇa: Kada si došao na zapad, mislim da niko nigde nije verovao da će ovo uspeti. Ali zapravo, postalo je veoma uspešno, propovedanjem.
Prabhupāda: Ni ja sam nisam verovao da će uspeti, šta da kažem za druge. Ali, postalo je uspešno zato što sam radio po pravilima.
Yaśomatīnandana: Da, Kṛṣṇa je tako ljubazan da kada nešto očekujemo, On nam daje sto puta više.
Prabhupāda: Oh, da.
Yaśomatīnandana: Dakle, ako jednostavno sledimo tvoja uputstva, siguran sam da će postati veličanstveno.
Nara-nārāyaṇa: Dakle, ako sledimo pravila, onda će i naše političke aktivnosti biti uspešne?
Prabhupāda: Oh, da. Zašto da ne? Kṛṣṇa je bio u politici. Dakle svesnost Kṛṣṇe predstavlja baš sve: socijalno (pianje), političko, filozofsko, religiozno, kulturno, sve. Nije jednostrana. Oni je prihvataju kao... Oni ne znaju. Zato je prihvataju kao religijsjki pokret. Ne, ona je sveobuhvatna, sveobuhvatna, sveprožimajuća.