View source for SR/Prabhupada 0291 - Ja ne želim da budem potčinjen, ne želim da se klanjam - to je tvoja bolest

<!-- BEGIN CATEGORY LIST -->
[[Category:1080 Serbian Pages with Videos]]
[[Category:Prabhupada 0291 - in all Languages]]
[[Category:SR-Quotes - 1968]]
[[Category:SR-Quotes - Lectures, General]]
[[Category:SR-Quotes - in USA]]
[[Category:SR-Quotes - in USA, Seattle]]
<!-- END CATEGORY LIST -->
<!-- BEGIN NAVIGATION BAR -- TO CHANGE TO YOUR OWN LANGUAGE BELOW SEE THE PARAMETERS OR VIDEO -->
{{1080 videos navigation - All Languages|French|FR/Prabhupada 0290 - La concupiscence insatisfaite entraîne la colère|0290|FR/Prabhupada 0292 - Atteignez le Suprême par votre quête du savoir|0292}}
<!-- END NAVIGATION BAR -->
<!-- BEGIN ORIGINAL VANIQUOTES PAGE LINK-->
<div class="center">
'''<big>[[Vaniquotes:You cannot declare that "I am free. I am not subordinate." If you are wishing that "I don't wish to be subordinate, don't wish to bow down," that is your disease|Original Vaniquotes page in English]]</big>'''
</div>
----
<!-- END ORIGINAL VANIQUOTES PAGE LINK-->

<!-- BEGIN VIDEO LINK -->
{{youtube_right|Vb2GlLQgBnM|Ja ne želim da budem potčinjen, ne želim da se klanjam - to je tvoja bolest<br/>- Prabhupāda 0291}}
<!-- END VIDEO LINK -->

<!-- BEGIN AUDIO LINK -->
<mp3player>https://s3.amazonaws.com/vanipedia/clip/680930LE.SEA_clip9.mp3</mp3player>
<!-- END AUDIO LINK -->

<!-- BEGIN VANISOURCE LINK -->
'''[[Vanisource:Lecture -- Seattle, September 30, 1968|Lecture -- Seattle, September 30, 1968]]'''
<!-- END VANISOURCE LINK -->

<!-- BEGIN TRANSLATED TEXT -->
Prabhupāda: Da? 

Mladić: Da li možete ponovo da objasnite potčinjenost? 

Tamāla Kṛṣṇa: Ponovo objasni potčinjenost. 

Prabhupāda: Potčinjenost je jednostavna. Ti si potčinjen. Ne razumeš šta je potčinjenost? To je veoma teško? Da li si potčinjen nekome? 

Mladić: Pa, da, mislim da mogu da kažem da jesam. 

Prabhupāda: Da. Moraš. Svako. Svako mora biti potčinjen, u potčinjenosti. 

Mladić: To jest, u duhovnom smislu iako ne osećam da sam potčinjen... 

Prabhupāda: Prvo razumi šta je duhovni život, pa onda... I u duhovnom smislu si potčinjen zato što je tvoja priroda potčinjenost. Duhovno, šta misliš pod tim duhovno i materijalno? 

Mladić: Pa, recimo da je moje telo na određenom mestu i vremenu i svi ti (nerazunljivo) Ako imam posao, onda sam potčinjen svom šefu, ali zapravo, moje čitavo biće, moje pravo biće, moje unutrašnje biće nije... Ja ne mislim da sam potčinjen svome šefu. Ja mislim da smo mi manje, više isti. U privremenom smislu... 

Prabhupāda: Da. Ta svesnost je fina, to što osećaš nezadovoljstvo time što si potčinjen svom šefu. Zar ne? 

Mladić: Ne, to nije tako. 

Prabhupāda: Nego? 

Mladić: Ja ne posebno... 

Prabhupāda: Iko. 

Mladić: Ne mislim da... Ako govorimo o ovom posebnom slučaju, nije baš tačno da ću ja biti ljubomoran na tog tipa zato što je on iznad mene. Ali, jednostavno osećam da smo kao bića manje, više svi jednaki. Mislim, znate, to je neka vrsta moje filozofije. Ne smatram da treba da se klanjam bilo kome i ne smatram da iko treba da se meni klanja. 

Prabhupāda: Zašto? Zašto? Zašto da se ne klanjaš? Zašto? 

Mladić: Zato što ne smatram da mu išta dugujem ili da on meni išta duguje. 

Prabhupāda: Dakle, to je bolest. Naterani smo da se klanjamo, a mislimo "Meni se ne sviđa da se klanjam." To je bolest. 

Mladić: On me nije naterao da se klanjam. 

Prabhupāda: Da. 

Mladić: On me ne tera da radim bilo šta. Ja sam jednostavno tamo i on je tamo. 

Prabhupāda: Ne. Samo pokušaj da razumeš. To je veoma lepo pitanje. Kažeš "Ja ne želim da se klanjam." Zar ne? 

Mladić: To je u suštini tako, da. 

Prabhupāda: Da. Zašto? 

Mladić: Zato što ne smatram da sam inferionrniji od... 

Prabhupāda: To je bolest. Dijagnostikovao si sopstvenu bolest. To je bolest materijalizma. Svi razmišljaju tipa "Ja želim da budem gospodar. Ne želim da se klanjam." Svi razmišljaju (tako), ne samo ti. Samo pokušaj, dozvoli mi da ovo završim. To je bolest, materijalna bolest. Pre svega, pokušaj da razumeš. To nije tvoja bolest ili moja bolest. To "Zašto da se klanjam? Zašto da postanem potčinjen/na?" je svačija bolest. Ali, priroda me tera da postanem potčinjen. E sad, ko želi da upozna smrt? Zašto ljudi umiru? Možeš li da odgovoriš na to? 

Mladić: Zašto ljudi umiru? 

Prabhupāda: Da. Niko ne želi da umre. 

Mladić: Mislio sam da je to stvar biologije... 

Prabhupāda: Samo pokušaj da razumeš. Ko je tu... To znači sila biologije. Ti si potčinjen biologiji. Zašto onda govoriš da si nezavistan? 

Mladić: Pa, smatram da sam... 

Prabhupāda: Pogrešno smatraš. To je moja poenta. To je tvoja bolest. 

Mladić: Osećam se usamljeno? 

Prabhupāda: Da, pogrešno. 

Mladić: Pogrešno? 

Prabhupāda: Da. Ti si potčinjen. Moraš da se pokloniš. Kada je tu smrt, ne možeš da kažeš "Oh, ja te ne poštujem." Prema tome, ti si potčinjen. 

Mladić: Ja sam potčinjen Bogu, da. 

Prabhupāda: Ne, ne, nemoj... Zaboravi Boga. Sada govorimo o zdravom razumu. 

Mladić: Kṛṣṇa... I ne... 

Prabhupāda: Ne. Ne govori o Kṛṣṇi. To je daleko. Samo pokušaj da razumeš da ne želiš da umreš, zašto si primoran na smrt? 

Mladić: Zašto sam primoran na smrt? 

Prabhupāda: Da. Zato što si potčinjen. 

Mladić: Oh, da. 

Prabhupāda: Da. Onda razumi svoj položaj da si potčinjen. Ne možeš da izjaviš "Ja sam slobodan. Ja nisam potčinjen." Ako imaš želju "Ja ne želim da budem potčinjen, ne želim da se klanjam", to je tvoja bolest. 

Mladić: Šta želite da ja... Šta... 

Prabhupāda: Ne, pre svega pokušaj da razumeš svoju bolest. Onda ćemo da ti pronađemo lek. 

Mladić: Osećam se pogrešno, u redu, ali čemu ili kome ja... Čemu se tačno klanjam, mislim... 

Prabhupāda: Klanjaš se svima. Klanjaš se smrti, klanjaš se bolesti, klanjaš se starosti. Klanjaš se pred toliko mnogo stvari. Prisiljen si. A još uvek misliš tipa "Ne mogu da se klanjam. Ne sviđa mi se." Zato što govoriš "Ne sviđa mi se", zato si prisiljen. Moraš da se pokloniš. Zašto zaboravljaš svoj položaj? To je tvoja bolest. Prema tome, naredni proces je tipa "Primoran sam da se poklonim." Sad treba da pronađemo "Gde ću biti srećan čak i kad se klanjam?" To je Kṛṣṇa. Tvoje klanjanje neće biti zaustavljeno zato što si stvoren za to. Ali, ako se pokloniš Kṛṣṇi i Kṛṣṇinom predstavniku, postaćeš srećan. Proveri (testiraj) ovo. Moraš da se pokloniš. Ako se ne pokloniš Kṛṣṇi i Njegovom predstavniku, onda ćeš biti primoran da se klanjaš nečmu drugom, māyā-i. To je tvoj položaj. Ne možeš biti slobodan ni jedan tenutak. Ali smatraš... Baš kao što se dete dvadeset četiri sata klanja svojim roditeljima. Ono je srećno. Ono je srećno. Majka kaže "Drago moje dete, molim te dođi dole, sedi ovde dole." "Da." Ono je srećno. To je priroda. Jednostavno treba da potražiš kome moraš da se klanjaš, to je sve. To je Kṛṣṇa. Ne možeš sa zaustaviš klanjanje, ali možeš da vidiš pred kim moraš da se klanjaš. To je sve. Ukoliko veštački mislite tipa "Ja se neću nikome klanjati. Ja sam nezavistan" onda patite. Jednostavno morate da pronađete pravo mesto gde će te se klanjati. To je sve. U redu. Mantrajte.
<!-- END TRANSLATED TEXT -->