SR/Prabhupada 0069 - Ja neću umreti
Conversation Pieces -- May 27, 1977, Vrndavana
Kīrtanānanda: Mi ne možemo da budemo srećni kad tebi nije dobro.
Prabhupāda: Meni je uvek dobro.
Kīrtanānanda: Zašto ne možeš da nam predaš svoju starost?
Prabhupāda: Kada vidim da se sve odvija kako treba, srećan sam. Šta je ovo telo? Telo je telo. Mi nismo telo.
Kīrtanānanda: Zar nije Purudāsa dao svom ocu svoju mladost?
Prabhupāda: Hm?
Rāmeśvara: Yayāti. Kralj Yayāti je trampio svoju starost.
Kīrtanānanda: Sa svojim sinom. Ti to možeš da uradiš.
Prabhupāda: (smeh) Ko je to uradio?
Rāmeśvara: Kralj Yayāti.
Prabhupāda: Ah. Yayāti. Ne, zašto? Vi ste moje telo. Vi nastavljate da živite. Ne postoji razlika. Isto kao kad ja radim, moj Guru Mahārāja je ovde, Bhaktisiddhānta Sarasvatī. Fizički možda nije, ali u svakom poslu je on tu. Zapravo, mislim da sam to napisao.
Tamāla Kṛṣṇa: Da, to je u Bhāgavatamu, "Onaj ko živi sa njim živi večno. Onaj ko se seća njegovih reči živi večno."
Prabhupāda: Dakle, ja neću umreti. Kīrtir yasya sa jīvati: "Onaj ko je uradio nešto bitno živi zauvek." Taj ne umire. Čak i u našem realnom (praktičnom) životu... Naravno, to je materijalno, karma-phala. Osoba mora da prihvati drugo telo u skladu sa karmom. Ali, za bhakte to ne postoji. Bhakta uvek prihvata telo za služenje Kṛṣṇe. Zato nema karma-phale.