SR/Prabhupada 0128 - Ja nikada neću umreti
Press Conference -- July 16, 1975, San Francisco
Reporter: Koliko imate članova u Sjedinjenim američkim državama? Rečeno mi je dve hiljade. Da li je to tačno, otprilike?
Prabhupāda: To oni mogu da kažu.
Jayatīrtha: Pa, objavljeno je da širom sveta naše članstvo broji deset hiljada ljudi. Koliko od toga je u Sjedinjenim američkim državama, nije tačno poznato.
Reporter: Pre pet godina sam radio priču o ovom pokretu i tada je broj članova u SAD takođe bio dve hiljade.
Prabhupāda: Broj se povećava.
Reporter: Povećava se?
Prabhupāda: Oh, da. Definitivno.
Jayatīrtha: Rekao sam da je brojno stanje širom sveta deset hiljada.
Reporter: Da, razumeo sam. Možete li mi reći koliko godina imate?
Jayatīrtha: On želi da zna koliko ste stari, Śrīla Prabhupāda.
Prabhupāda: Za mesec dana imaću osamdeset godina.
Reporter (2): Osamdeset?
Prabhupāda: Osamdeset godina sam star.
Reporter: Šta će se desiti...
Prabhupāda: Ja sam rođen 1896, izračunajte.
Reporter: Šta će se desiti sa pokretom u SAD kada budete umrli?
Prabhupāda: Ja nikada neču umreti.
Bhakte: Jaya! Hari bol! (smeh)
Prabhupāda: Ja ću živeti za moje knjige i vi ćete imati koristi od toga.
Reporter: Da li pripremate naslednika?
Prabhupāda: Da, moj Guru Mahārāja je tu. Gde je moja fotografija mog Guru Mahārāja? Mislim... Evo je.
Reporter: Zašto se Hare Kṛṣṇa pokret ne uključi u građanski protest?
Prabhupāda: Mi smo najbolji socijani radnici. Ljudi su budale i nepodobni (bitange). Mi ih učimo divnim idejama svesnosti Boga. Mi smo najbolji socijalni radnici. Mi ćemo zaustaviti sav kriminal. Šta je vaš socijani rad? Stvaranje hipija i kriminalaca. To nije socijalni rad. Socijalni rad znači da stanovništvo mora da bude mirno, mudro, inteligentno, svesno Boga, sastavljeno od prvoklasnih ljudi. To je socijalni rad. Ako stvarate ljude četvrte, pete, desete klase, kakav je to onda socijalni rad? Mi to stvaramo. Samo pogledajte. Ovde su prvoklasni ljudi. Oni nemaju nikakve loše navike, ne praktikuju nelegalni seks, ne intoksiciraju se, ne jedu meso, ne kockaju se. To su sve mladi ljudi. Oni nisu zavisni od svih tih stvari. To je socijalni rad.
Bhaktadāsa: Śrīla Prabhupāda, oni žele da znaju kakav bi bio politički efekat Hare Kṛṣṇa pokreta?
Prabhupāda: Sve bi se izgladilo ako bi se prihvatio Hare Kṛṣṇa pokret. Yasyāsti bhaktir bhagavaty akiñcanā sarvair guṇais tatra samāsate surāḥ (SB 5.18.12). Ako bi se proširila ova svesnost Boga, onda bi svi bili kvalifikovani. A bez svesnosti Boga, ovo takozvano obrazovanje o kome smo jutros diskutovali, nema nikakvu vrednost. To je samo prazna priča. O čemu smo pričali?
Bahulāśva: Jutros, o psihologiji.
Prabhupāda: Rezultat je da se studenti, iz razočaranja, bacaju sa kule. A oni su zaštićeni staklom.
Bahulāśva: Studenti su se tokom šezdesetih godina ('60.) bacali sa kule zvonika u kampusu Berkli univeziteta da bi se ubili. Zato je tamo stavljeno staklo da bi se studenti sprečili da skaču. Prabhupāda nam je objašnjavao da nakon što bi stekli njihovo obrazovanje, studeti su morali da izvrše samoubistvo skakanjem (smeh)
Prabhupāda: To nije obrazovanje. Vidyā dadhāti namratā. Biti obrazovan znači biti ponizan, blag, trezven, pun znanja, praktično primenivati znanje u životu, biti tolerantan, kontrolisati um, kontrolisati čula. To je obrazovanje. A šta predstavlja to vaše obrazovanje?
Reporter: Da li pokušavate da oformite fakultet?
Prabhupāda: Da, to je ono što ću sledeće pokušati, da obrazujemo ljude u skladu sa klasifikacijom. Ljudi prve klase, druge, treće, do četvrte klase. A ljudi pete, šeste klase, već tu postoje. U društvu bi trebalo da postoji bar jedna idealna klasa ljudi, a to su oni koji su naučeni da kontrolišu svoj um, da kontrolišu čula, da su veoma čisti, istinoljubivi, tolerntni, jednostavni, da poseduju potpuno znanje, praktično primenjuju znanje u životu i imaju potpunu veru u Boga. To je prvoklasan čovek.