SR/Prabhupada 0034 - Svako Prima Znanje od Autoriteta
Lecture on BG 7.1 -- Durban, October 9, 1975
Sedmo poglavlje (Bhagavad-gite Kakva Jeste), "Znanje o Apsolutnom Bogu." Postoje dve stvari : apsolutna i relativna. Ovo je relativan svet. Ovde ne možemo razumeti jednu stvar bez pomoći druge. Čim kažemo, "Ovo je sin" - znači da mora postojati i otac. Čim kažemo,"Ovo je muž" - znači da mora postojati i supruga. Čim kažemo, "Ovo je sluga" - znači da mora postojati i gospodar. Čim kažemo, "Ovo je svetlo" - znači da mora postojati i tama. To se naziva "relativan svet". Jedan (relativan) pojam se mora shvatiti uz pomoć drugih relativnih pojmova. Međutim, postoji još jedan svet, koji se zove "apsolutni svet". Tamo su i gospodar a i sluga - jednaki. Među njima nema razlike. Iako je jedan gospodar - a drugi sluga --- položaj im je identičan.
Dakle, Sedmo Poglavlje Bhagavad-gite nam nagoveštava apsolutni svet, i apsolutno znanje. Način na koji se to apsolutno znanje može steći je izložen od strane samog Apsolutnog Boga, Vrhovne Osobe, Krišne. Krišna je ta Apsolutna Vrhovna Ličnost.
"išvarah paramah krišnah sać-ćid-ananda-vigrahah anadir adir govindaha sarva-karana-karanam" (Bs. 5.1, "...Krišna, Govinda je Vrhovni Bog...Izvor svega...i Uzrok svih uzroka...")
Ovaj opis Krišne je dao Gospodin Brahma u svojoj "Brahma-samhiti", jednoj veoma autorizovanoj knjizi. Ovu knjigu je sabrao Šri Ćaitanija Mahaprabhu iz južne Indije... i On ju je predstavio Svojim sledbenicima nakon povratka sa turneje po južnoj Indiji. Zbog toga prihvatamo ovu knjigu, "Brahma-samhitu" - kao potpuno autorizovanu. Ovo je naš proces znanja. Mi znanje primamo od autoriteta. U principu, svako prima znanje od nekog autoriteta, ali svetovni autoriteti... ... i naš proces prihvatanja autoriteta su - ipak drugačiji. Naš proces prihvatanja jednog autoriteta znači da je i on prihvatio njemu prethodeći autoritet. Osoba ne može biti samo-zvani autoritet. To je neodrživo. U takvom slučaju "autoritet" bi bio nesavršen. Ovaj primer sam dao mnogo puta, da dete uči od svoga oca. Dete pita oca : "Tata, šta je ova mašina? A otac odgovara : "Drago moje dete, to se zove mikrofon." Znači, dete dobija znanje od oca, "Ovo je mikrofon." I kada to dete kaže nekom drugom, "Ovo je mikrofon," - ta informacija je korektna. Iako je još uvek dete - zbog toga što je primilo znanje od autoriteta - dečije obaveštenje je pravilno. Slično tome, ako i mi primimo znanje od autoriteta - čak i da je u pitanju dete - naše potonje objašnjenje će biti korektno. To je naš proces usvajanja znanja. Mi ne izmišljamo znanje. Sledimo proces izložen u Četvrtom poglavlju ("Transcendentalno Znanje") Bhagavad-gite Kakva Jeste... "evam parampara-praptam imam rađarsajo viduh" (BG 4.2: "Ova vrhovna nauka je primljena u lancu učeničkog nasleđa, i svi sveti kraljevi su je shvatili na taj način...") Taj parampara sistem (sistem prenosa znanja putem neprekinutog učeničkog nasleđa) ...
"imam vivasvate jogam proktavan aham avjajam vivasvan manave praha manur ikšvakave 'bravit" (BG 4.1, "Preneo sam tu neuništivu nauku bogu sunca, Vivasvanu... ")... ...Bhagavad-gita 4.1, "... a Vivasvan ju je preneo Manuu, ocu čovečanstva, a onda ju je Manu preneo (svom sinu, kralju planete Zemlje) Ikšvakuu").
To je proces 'evam parampara'. Dakle, apsolutno znanje se dostiže tako što ga čujemo od strane Apsolutnog Boga. Nijedna osoba u relativnom svetu ne može nas informisati u vezi apsolutnog znanja. To nije moguće. Dakle, mi ovde shvatamo apsolutni svet... ... to apsolutno znanje - lično od Vrhovne Božanske Ličnosti, Svevišnje Osobe. Apsolutna Ličnost znači, "anadir adir govindaha" (Brahma-samhita 5.1, "Govinda, Krišna, je taj Svevišnji Bog, koji postoji oduvek, i nema ni početka - a ni izvora..."). Krišna je ta originalna Ličnost, Koja nema drugog tvorca; to Ga čini Apsolutnim. Podrazumeva se da Boga niko nije prouzrokovao. To znači Bog. Dakle, u ovom Četvrtom poglavlju Gite se kaže, "šri bhagavan uvaća", što znači "Apsolutna Osoba reče : ..." "Bhagavan" znači "Apsolutna Ličnost koja ne zavisi ni od koga drugog".