SR/Prabhupada 0052 - Razlika između bhakte i karmija
Lecture on SB 1.2.9-10 -- Delhi, November 14, 1973
Ovo je razlika između (predane ljubavi) bhakti i karme. Karma je zadovoljavanje čula, a bhakti je zadovoljavanje Gospoda. Ista stvar. Zato ljudi ne mogu da razumeju razliku između bhakte i karmīja. Karmī zadovoljava sopstvena čula, a bhakta zadovoljava Kṛṣṇina čula. Mora da postiji nekakvo zadovoljavanje čula. Ali kada zadovoljavate Kṛṣṇu, to se zove bhakti. Hṛṣīkeṇa hṛṣīkeśa-sevanaṁ bhaktir ucyate (CC Madhya 19.170). Hṛṣīka znači čula, pročišćena čula. To sam objasnio pre neki dan,
- sarvopādhi-vinirmuktaṁ
- tat-paratvena nirmalam
- hṛṣīkeṇa hṛṣīkeśa-
- sevanaṁ bhaktir ucyate
- (CC Madhya 19.170)
Bhakti ne znači da prekinete sa svojim poslom. Bhakti ne znači sentimentalan fanatizam. To nije bhakti. Bhakti znači angažovati sva svoja čula u zadovoljavanju vlasnika čula. To se naziva bhakti. Prema tome, Kṛṣṇino ime je Hṛṣīkeśa. Hṛṣīka znači čula. A hṛṣīka īśa, On je kontrolor čula. Zapravo, naša čula ne deluju nezavisno. To možemo da razumemo. Kṛṣṇa upravlja. Sarvasya cāhaṁ hṛdi sanniviṣṭo mattaḥ smṛtir jñānam apohanaṁ ca (BG 15.15). Mattaḥ smṛtir jñānam apohanaṁ ca. Naučnik radi zato što mu Kṛṣṇa pomaže, a ne zato što radi nezavisno. To nije moguće. Ali, on tako želi. Zato mu Kṛṣṇa daje sve što mu je potrebno. Ali, zapravo Kṛṣṇa radi. To je objašnjeno u Upaniṣadama. Bez toga da Kṛṣṇa radi, bez vida, bez toga da Kṛṣṇa vidi, vi ne biste mogli da vidite. Kao što je sunčev sjaj objašnjen u Brahma-saṁhiti. yac-cakṣur eṣa savitā sakala-grahāṇāṁ Sunce je jedno oko Kṛṣṇe.
- yac-cakṣur eṣa savitā sakala-grahāṇāṁ
- rājā samasta-sura-mūrtir aśeṣa-tejāḥ
- yasyājñayā bhramati sambhṛta-kāla-cakro
- govindam ādi-puruṣaṁ tam ahaṁ bhajāmi
- (Bs 5.52)
Prema tome, Sunce je jedno Kṛṣṇino oko, zato što Sunce tamo izlazi, zato što Sunce vidi i vi vidite. Ne možete da vidite nezavisno. Vi ste toliko ponosni na svoje oči. Šta vam vrede oči bez sunčevog svetla? Ne možete da vidite. Čak i ova električna energija, i ona je nastala od Sunca. Dakle, kada Kṛṣṇa, vidi i vi vidite. To je položaj. Dakle, naša čula... U Bhagavad-gīti je rečeno sarvataḥ pāṇi-pādaṁ tat. Sarvataḥ pāṇi-pāda... Kṛṣṇa svuda ima svoje ruke i noge. Šta je to? Moje ruke, tvoja ruka, tvoja noga - ko je sve Kṛṣṇino. Kao što bi neko rekao da ima ekspoziture (grane) svuda po svetu. Te ekspoziture rade pod upravom gazde (glavne osobe). Slično, tako i Kṛṣṇa. Kṛṣṇa se zato naziva Hṛṣīkeśa, Hṛṣīkeśa. Dakle, posao je... Bhakti znači kada uposlimo našu hṛṣīka, naš indriyas, naša čula u službu vlasnika čula. To je naš savršen život. To je naš savršen... Ali, čim poželimo da iskoristimo naša čula za zadovoljenje čula, to se naziva karma. Prema tome, za bhaktu ne postoji ništa materijalno. To je īśāvāsyam idaṁ sarvam (ISO 1). Bhakta vidi da sve pripada Kṛṣṇi. Īśāvāsyam idaṁ sarvaṁ yat kiñca jagatyāṁ jagat, tena tyaktena bhuñjīthā. Sve pripada Kṛṣṇi. Prem tome, šta god nam Kṛṣṇa. da... Kao gospodar. Gospodar dodeljuje nešto slugi, "Možeš uživati u tome". Taj prasādam. Prasāde sarva-duḥkhānāṁ hānir asyopajā... To je život. Ako postanete svesni Kṛṣṇe, ako shvatite da "Sve pripada Kṛṣṇi, čak moje ruke i noge, i one pripadaju Kṛṣṇi, svi delovi mog tela pripadaju Kṛṣṇi, onda se trebaju koristiti za Kṛṣṇu," to se naziva bhakti.
- anyābhilāṣitā-śūnyaṁ
- jñāna-karmādy-anāvṛtam
- ānukūlyena kṛṣṇānu-
- śīlanaṁ bhaktir uttamā
- (Brs. 1.1.11)
To je Kṛṣṇa uradio, ovaj, Arjuna je uradio. On je želeo da zadovolji svoja čula tako da se ne bori, ali se složio nakon što je čuo Bhagavad-gītu "Da, Kṛṣṇa je Vrhovna Osoba."
- ahaṁ sarvasya prabhavo
- mattaḥ sarvaṁ pravartate
- iti matvā bhajante māṁ
- budhā bhāva-samanvitāḥ
- (BG 10.8)
Ove stvari su veoma lepo objašnjene u Bhagavad-gīti. To je preliminarno učenje duhovnog života. I ako smo zapravo uvereni u učenje Bhagavad-gīte, onda se predajemo Kṛṣṇi. Kṛṣṇa. to želi. Sarva-dharmān parityajya mām ekaṁ śaraṇaṁ vraja (BG 18.66). To On želi. Kada zapravo prihvatimo ovaj proces, to se naziva śraddhā. Śraddhā. Kavirāja Gosvāmī je objasnio šta znači śraddhā.