SR/Prabhupada 0068 - Svi moraju da rade
Lecture on SB 6.1.45 -- Laguna Beach, July 26, 1975
Nitai: "U ovom životu, svaka osoba srazmerno stepenu različitog rada, bilo religioznog ili nereligioznog, koji se obavlja i u narednom životu, ista osoba u istom obimu, istoj raznovrsnosti mora da uživa ili da pati u rezultatima svoje karme."
Prabhupāda:
- yena yāvān yathādharmo
- dharmo veha samīhitaḥ
- sa eva tat-phalaṁ bhuṅkte
- tathā tāvad amutra vai
- (SB 6.1.45)
U predhodnom stihu smo raspravljali, dehavān na hy akarma-kṛt. Svako ko ima ovo materijalno telo mora da radi. Svi moraju da rade. I u duhovnom telu morate da radite. U materijalnom telu takođe morate da radite. Zato što je princip rada duša - duša je živa sila - zato je uvek u poslu. Živo telo znači da ti postoji pokret. Postoji rad. Ne može se sedeti skrštenih ruku (zaludno). U Bhagavad-gīti je rečeno, "Čak ni zatrenutak osoba ne može biti dokona." To je simptom živog bića. Dakle, taj posao se odvija u skladu sa određenim telom. Pas (trči) juri i čovek juri. .Ali čovek misli da je veoma civilizovan zato što juri automobilom. Oboje jure, ali čovek ima određenu vrstu tela kojom može da pripremi vozilo ili bicikl na kojima može da juri. Čovek misli "Ja jurim većom brzinom od psa; prema tome, ja sam civilizovan." To je moderan mentalitet. On ne zna u čemu je razlika između toga da juri brzinom od pedeset milja ili pet milja, ili brzinom od pet hiljada milja ili pet miliona milja. Svemir je bezgraničan. Kojugod brzinu da otkrijete, neće biti dovoljna, Još uvek nije dovoljna.
Stoga, nije život to da "Zato što mogu da jurim brže od psa, ja sam civilizovan."
- panthās tu koṭi-śata-vatsara-sampragamyo
- vāyor athāpi manaso muni-puṅgavānāṁ
- so 'py asti yat-prapada-sīmny avicintya-tattve
- govindam ādi-puruṣaṁ tam ahaṁ bhajāmi
- (Bs. 5.34)
Naša brzina.... Šta je brzina? Zato što želimo da odemo na određeno odredište, to je čovekova brzina. Pravo odredište je Govinda, Viṣṇu. I na te viduḥ svārtha-gatiṁ hi viṣṇu. Oni jure različitim brzinama, ali ne znaju koje je odredište. Veliki pesnik u našoj zemlji, Rabindranath Tagore, napisao je članak - pročitao sam ga - kada sam bio u Londonu. U vašoj zemlji, u zapadnim zemljama, automobili i ..., jure velikom brzinom. Rabindranath Tagore je bio pesnik. On je mislio "Zemlja ovih Engleza je tako mala, ali oni jure takvim brzinama da će pasti u okean." On je tako primetio. Zašto jure tako brzo? Slično, mi jurimo tako brzo da bismo otišli u pakao. To je naš položaj, zato što ne znamo koje je odredište. Ako ja ne znam odredište i pokušam da vozim svoj auto u punoj brzini, kakav će rezultat biti? Rerzultat će biti katastrofa. Moramo da znamo zašto jurimo. Kao što reka juri moćnom strujom, teče, ali odredište je more. Kada reka stigne do mora, njeno odredište nestaje. Slično, mi moramo znati koje je odredište. Odredište je Viṣṇu, Bog. Mi smo delovi i čestice Boga. Mi smo... Na ovaj ili onaj način, mi smo pali u ovaj materijalni svet. Prema tome, naše odredište u životi će biti da se vratimo kući, nazad Bogu. To je naše odredište. Ne postoji drugo odredište. Naš pokret svesnosti Kṛṣṇe nas uči "Popravite (ispravite) cilj svog života." A šta je cilj života? "Nazad kući, natrag Bogu. Vi idete ovom stranom, suprotnom stranom, prema strani pakla. To nije vaše odredište. Idite ovom stranom, nazad Bogu." To je naša propaganda.