SR/Prabhupada 0418 - Inicijacija znači početak aktivnosti
Lecture & Initiation -- Seattle, October 20, 1968
Dakle, inicijacija... Mnogi naši učenici su inicirani, neki će večeras biti inicirani. Inicijacija je treća faza pristupanja ovom pokretu. Prva faza je śraddhā, neznatna vera. Baš kao što naši učenici idu na pijacu, mantraju/pevaju i mnogi ljudi doniraju novac; neki kupuju našu knjigu "Povratak Bogu". To je početak vere.: "Oh, evo ga fin pokret. Učestvovaću." Ādau śraddhā. Onda, ako osoba postane zainteresovanija, dođe ovde na lekciju. "Dobro, hajde da vidim šta ovi ljudi propovedaju, taj pokret svesnosti Kṛṣṇe." I tako dođu. To je druga faza. Prva faza je automatska naklonost prema ovom pokretu. Druga faza je pridruživanje ili druženje sa ovim, našim aktivnostima. Baš kao što ste vi ljubazno došli ovde. Slušate me. Slično tome, ako neko postne zainteresovaniji ili je njegova sudbina još naprednija, onda on dođe, to je druga faza. A treća faza je... Ādau śraddhā tataḥ sādhu-saṅga atha bhajana-kriyā (CC Madhya 23.14-15). Dakle, inicijacija znači početak aktivnosti. Početak aktivnosti. Kako neko može da razvije svesnost Kṛṣṇe do savršenog nivoa, to se zove inicijacija. Ne znači da je sa inicijacijom kraj. To je treća faza. Zatim, četvrta faza bi bila da ako osoba koja je inicirana prati pravila i propise i mantra Hare Kṛṣṇa sa sa fiksnim brojem ponavljanja, onda postepeno nestaju svi njeni prestupi. Šta su prestupi? Mi tražimo od naših učenika da se uzdrže od nelegalnog seksualnog života, nevegetarijanske ishrane, intoksikacije i učestvovanja u kockanju. Te četiri stvari. Obično su te četiri stvari veoma raširene u društvu, posebno u zapadnim zemljama. Ali, oni učenici koji prihvate inicijaciju i mantraju veoma lako odustaju od tih četiri stvari bez ikakvih problema. To se naziva anartha nivṛtti. To je četvrta faza. Peta faza je (kada) postanete ufiksirani: "Da". Baš kao jedan učenik, gospodin Anderson, kojeg nisam video, ali jednostavno druženje da ostalim bhaktama (ga je navelo da) napiše - "Želim da posvetim čitavo svoje postojanje svesnosti Kṛṣṇe". To se naziva niṣṭhā, ufiksiranost. Tato niṣṭhā tato ruci. Ruci znači osetiti ukus. Zašto ti momci izlaze napolje? Oni imaju ukus za ovo mantranje. Razvili su ukus. U suprotnom, zašto bi gubili vreme uzalud. Oni su obrazovani, odrasli. Dakle, ukus. Ufiksiranost, zatim ukus, tathāsaktis. Kada je ukus (tu), onda dolazi i vezanost. Osoba ne može da osustane. Primio sam toliko mnogo pisama. Neki učenici ne mogu da izađu na kraj sa svojom braćom po Bogu, odlaze, ali pišu - "Ne mogu da odem. Ne mogu da odem". Osoba je "ulovljena". Vidite? Umāpati je napisao pismo da je upao u poteškoće i da ne može da živi, ne može da živi (live) ili ode (leave). On je u Dalasu. Vidite? On ne može da napusti društvo ili, pogrešno shavaćeno, ne može da živi sa svojom baćom po Bogu. Ali, to je trenutno. Dakle, to se naziva asaktiḥ, vezanost. Tathāsaktis tato bhāva. Zatim, postepeno povećavati ekstazu da uvek mislite na Kṛṣṇu. A onda se dolazi do faze savršenstva da osoba voli Kṛṣṇu sto posto. To je proces.