SH/Prabhupada 0002 - Civilizacija Ludaka
Lecture on SB 6.1.49 -- New Orleans Farm, August 1, 1975
Harikeśa: Prevod: "Baš kao što osoba u snu dok spava deluje u skladu sa manifestacijom svoga tela u snu, ili prihvaća telo kao sebstvo, slično se identifikuje sa telom kao sobom, koje je stekao na račun prošlih religijskih ili nereligijskih života, i nije u mogućnosti spoznati svoje prošle i buduće živote."
Prabhupāda:
- yathājñas tamasā (yukta)
- upāste vyaktam eva hi
- na veda pūrvam aparaṁ
- naṣṭa-janma-smṛtis tathā
- (SB 6.1.49)
Takvo je naše stanje. To je naše napredovanje nauke, to da ne znamo "Šta sam bio pre ovog života i šta ću postati nakon ovog života?" Život je kontinuitet. To je duhovno znanje. Ali, oni ne znaju čak ni to da je život kontinuitet. Oni misle, "Slučajno sam dobio ovaj život, i on će se završiti nakon smrti. Tu nema pitanja o prošlosti, sadašnjosti, budućnosti. Samo uživajmo." To se zove neznanje, tamasā, život bez odgovornosti. So ajñaḥ. Ajñaḥ znači onaj koji nema znanje. I ko je taj ko nema znanje? Sada, tamasā. Oni koji su u stanju neznanja. Postoje tri vrste materijalne prirode, stanja: sattva, raja, tamas. Sattva-guṇa znači sve što je čisto, prakāśa. Baš kao što je nebo sada prekriveno oblacima, sjaj sunca nije jasan. Ali, iznad oblaka je sunca sjaj, sve je čisto. A, unutar oblaka nije čisto. Slično, oni koji su u guni sattva, za njih sve je jasno, a, za one koji su u tamo-guṇa, sve je neznanje, a, oni koji su pomšani, niti su rajo-guṇa (sattva-guṇa), niti tamo-guṇa, kroz spise, nazvani su rajo-guṇa. Tri gune. Tamasā. Oni su prosto zainteresovani za sadašnje telo. oni ne brinu šta će se desiti, i nemaju znanje šta je bio prije. Na drugom mestu je pojašnjeno: nūnaṁ pramattaḥ kurute vikarma (SB 5.5.4). Pramattaḥ, baš kao ludak. On ne zna zašto je postao lud. On zaboravlja. I po svojim delovanjima, šta će se desiti kasnije, on ne zna. Ludak.
Tako ova civilizacija, moderna civilizacija, je baš kao civilizacija ludaka. Oni nemaju znanje o prošlim životima, niti su zainteresovani za buduće živote. Nūnaṁ pramattaḥ kurute vikarma (SB 5.5.4). I u potpunosti su predani grešnim delovanjima, jer nemaju znanje o prošlim životima. Baš kao pas. Zašto je on postao pas, on to ne zna i šta će dobiti u idućem? Možda je pas bio premijer u svom prošlom životu, ali, kada dobije život psa, on zaboravlja. To je, također, jedan od načina delovanja māyā. Prakṣepātmikā-śakti, āvaraṇātmikā-śakti. Māyā je dobila dve moći nad ljudima. Ukoliko je neko zbog prošlih grešnih djelovanja postao pas, i seti se "Ja sam bio premijer, sada sam postao pas", bilo bi nemoguće živeti za tu osobu. Stoga māyā prekriva njegovo znanje. Mṛtyu. Mṛtyu znači zaboravljanje svega. To se zove mṛtyu. Tako da ja imam iskustvo svaki dan i noć. Dok noću snivamo u potpuno drugom okruženju, odvojenom životu, mi zaboravimo ovo telo, to da "Ja ležim. Moje telo leži u veoma dobrom stanu, veoma dobar krevet." Ne. Pretpostavimo da tumara ulicama ili je na brdu. Te on uzima, u snu, on uzima... Svi, mi mislimo na ovo telo. Mi zaboravljamo prošlo telo. To je neznanje. Takvo neznanje, što više postajemo uzdignuti od neznanja u znanje, to je uspeh života. I ako zadržavamo sebe u neznanju, to nije uspeh. To je narušavanje života. Tako naš pokret o svjesnosti Kṛṣṇe je tu da uzdigne osobu od neznanja u znanje. To je sva shema vedske literature: dostaviti osobu. Kṛṣṇa kaže u Bhagavad-gītā o onima koji su posvećeni- ne za sve- teṣāṁ ahaṁ samuddhartā mṛtyu-saṁsāra-sāgarāt (BG 12.7). Još jednom:
- teṣāṁ evānukampārtham
- aham ajñāna-jaṁ tamaḥ
- nāśayāmy ātma-bhāva-stho
- jñāna-dīpena bhāsvatā
- (BG 10.11)
Za posebne, za one koji su u devociji... On se nalazi u svačijem srcu, ali za one u devociji koji pokušavaju razumjeti Kṛṣṇu On pomaže. On pomaže. Za one koji nisu u devociji, oni nemaju brige o... Oni su baš kao životinje- jedu, spavaju, imaju seksualni život i obranu. Oni ne brinu o ničemu, da razumiju Boga ili svoj odnos sa Bogom. Za njih, oni misle kako nema Boga, i Kṛṣṇa isto kaže: "Da, Bog ne postoji. Ti spavaj." Stoga je potrebna sat-saṅga. To je sat-saṅga, satāṁ prasaṅgāt. Kroz naša udruženja onih koji su posvećeni mi budimo svoju znatiželju o Bogu. Zato su potrebni centri. Nije bezrazložno to što mi otvaramo tako mnogo centara. Ne. To je za dobrobit ljudskog društva.