SH/Prabhupada 0204 - Dobijam milost moga duhovnog učitelja; to znači vani
Morning Walk -- July 21, 1975, San Francisco
Prabhupāda: Treba da se družimo sa oba... "guru-krišna-kripaja paja bhakti-lata-biđa" (CC Madhija 19.151) "Milošću kako Krišne tako i duhovnog učitelja, osoba koja je imala sreće da sretne gurua započinje proces predanog služenja..." To znači da je potrebna kombinacija milosti gurua i milosti Boga, Krišne... Tek tada osoba prima klicu predanog služenja.
Đaja-adveita: Mi smo nestrpljivi da primimo tu guru kripu, tj. milost duhovnog učitelja.
Prabhupāda: Ko to?
Đaja-adveita: Mi, svi mi.
Prabhupāda: Da, "jasja prasadad bhagavat-prasadah...", što znači... Ako dobiješ milost gurua - time automatski dobiješ i Krišnu.
Narajana: 'guru-kripa' (milost gurua) dolazi samo kada je duhovni učitelj zadovoljan, zar ne Šrila Prabhupada?
Prabhupāda: Kako bi inače?
Narajana: Molim?
Prabhupāda: Kako bi inače takva vrsta milosti bila moguća?
Narajana: Znači, oni učenici koji nemaju prilike da te posete ili da porazgovaraju sa tobom...
Prabhupāda: Ovde se radi o 'vani' (rečima gurua) i 'vapuh' (fizičkom prisustvu gurua): čak i kada ne vidiš gurua fizički, možeš da slediš njegove naredbe, tj. vani.
Narajana: Ali, kako učenici mogu da budu sigurni da rade ono što tebe čini zadovoljnim, Šrila Prabhupada?
Prabhupāda: Ako poštuješ reči svoga duhovnog učitelja, gurua, to će reći da je on zadovoljan. Ali, ako ne poštuješ naredbe gurua - kako će guru onda biti zadovoljan?
Sudama: Ne samo to, već i da... to si nam jednom rekao - da je milost gurua svuda prisutna, i ako mi iskoristimo tu prednost - onda ćemo da osetimo i rezultat...
Prabhupāda: Tako je.
Đaja-adveita: I ako mi, učenici, imamo veru u ono što guru kaže - mi ćemo ga automatski i poslušati?
Prabhupāda: Tako je. Moj guru-maharađa je napustio telo 1936 godine, a ja sam započeo ovaj pokret tek 1965, skoro 30 godina nakon toga. I kako to? Kako sam onda mogao da primim milost moga preminulog gurua - a tu milost ne samo da sam primio 1965, već je i sada dobijam? Tajna je u vani-ju: čak i da guru više nije fizički prisutan, dobijaćeš njegovu pomoć - pod uslovom da poštuješ i slediš njegov vani, tj. naredbe, reči, učenja.
Sudāmā: Znači, nema govora o razdvojenosti, sve dok učenik sledi instrukcije gurua?
Prabhupāda: Ne, u tom slučaju nema govora o razdvojenosti... "ćakhu dan dilo đei"; kako ide sledeći stih?
Sudāmā: "ćakhu dan dilo đei, đanme, đanme, prabhu sei..."
Prabhupāda: "đanme, đanme prabhu sei..." ("... duhovni učitelj koji je otvorio moje oči ostaće moj gospodar, život za životom..."), znači tu nema govora o razdvojenosti... osoba koja je otvorila tvoje duhovne oči - ta osoba je tvoj prabhu, guru, gospodar, život za životom.
Paramahaṁsa: Da li ti ikada osećaš intenzivnu razdvojenost od tvog gurua?
Prabhupāda: Takva pitanja nisu potrebna, to se podrazumeva.