SR/Prabhupada 0074 - Zašto biste jeli životinje



Lecture on BG 4.21 -- Bombay, April 10, 1974

Sve opisano u Bhagavad-gīti. Bhagavad-gītā ne govori "Živite na vazduhu." Ne. Bhagavad-gītā kaže, annād bhavanti bhūtāni (BG 3.14). Anna. Anna znači jestive žitarice. Postoji potreba za jestivim žitaricama. Annād bhavanti bhūtāni. Bhagavad-gītā nikad ne govori "Nije potrebno da jedete. Jednostavno dišite vazduh i praktikujte yogu." Ne. Ali, mi moramo da jedemo ni više, ni manje. To je preporučeno. Yuktāhāra-vihārasya. Mi ne bi trebalo da jedemo ni više, ni manje. I nirāśīḥ. Nirāśīḥ znači da nemamo želju za ekstravagancijom. Trenutno mi sve više imamo želju za zadovoljavanjem čula. To nije poželjno. Ako želite savršenstvo života, to se zove tapasya.

Osoba ima želje, ali ne bi trebalo da želi nepotrebno. Svi imaju pravo da jedu, čak i životinje. Svi imaju pravo. Ali, zato što želimo da više uživamo, ne dajemo šansu životinjama da žive kako treba; radije pokušavamo da jedemo životinje. To nije potrebno. To se naziva nirāśīḥ. Zašto biste da jedete životinje? Ti je necivilizovan život. Kada nema hrane, kada su živeli prvobitni starosedeoci, onda su mogli jesti životinje, zato što nisu znali kako da uzgajaju hranu. Ali, od kada je ljudsko društvo postalo civilizovano, može da uzgaja toliko mnogo fine hrane, može da uzgaja krave, umesto da jede krave. Može da dobija mleko, dovoljno mleka. Možemo da spremimo mnogo preparacija od mleka i žitarica. Zato ne bi trebalo da nepotrebno želimo da bismo više uživali.

Zatim, ovde je rečeno, kurvan nāpnoti kilbiṣam. Kilbiṣam znači akcija koja proizilazi iz grešnog života. Kilbiṣam. Dakle, ukoliko ne želimo više nego što nam je potrebno, onda nismo upleteni, umešani u grešne aktivnosti, kurvan api, iako smo angažovani poslom. Dok radite, znajući ili ne znajući, vi činite nešto što nije pobožno, čak i grešno ali, jednostavno želite da živite kako treba, onda kurvan nāpnoti kilbiṣam. Naš život bi trebalo da bude bez ijedne grešne reakcijje. U protivnom ćemo morati da patimo. Ali, ljudi ne veruju, iako vide toliko gnusnih života. Odakle dolazi 8,400,000 vrsta živih bića? Postoji toliko živih bića koji žive u veoma odvratnim uslovima. Naravno, životinja ili živo biće ne zna, ali mi, ljudi, mi bi trebalo da znamo zbog čega postoji gnusan život. To je māyina iluzija. Jedna je čak kao... svinja koja živi u veoma prljavim uslovima, jedući izmet, ali bez obzira na to ona je srećna i zato počinje da se deblja. Kada se osoba oseća srećnom, "Ja sam veoma srećna", ona postaje debela. Dakle, ove svinje su veoma debele, ali šta jedu? One jedu izmet i žive u prljavim uslovima. Ali one misle "Veoma smo srećne." To je iluzija māye.

Svako ko živi u veoma gnusnim uslovima života, pod uticajem māye, iluzije, misli da je u redu i da živi savršeno. Ali, osoba koja je na višem nivou vidi da ova živi u veoma gnusnim uslovima.

Dakle, iluzija postoji, ali znanjem, dobrim društvom, slušajći instrukcije śāstra, gurua, svetih osoba, osoba može da shvati koja je vrednost života i da živi tako. Kṛṣṇa je dao takve instrukcije, nirāśīḥ, da osoba ne bi trebalo da ima nepotrebne žellje, veće od njenih životnih potreba. To se naziva nirāśīḥ. Nirāśīḥ. Drugo značenje je ne toliko prvržen materijalnom uživanju. A to je moguće kada je osoba puna znanja "Ja nisam ovo telo. Ja sam duhovna duša. Moje potrebe su kako da napredujem u duhovnom znanju." Onda može da postane nirāśīḥ. To su teme (stavke) za tapasyu, strogosti, ispaštanje.

Ljudi su to zaboravili. Ne znaju šta su strogosti. Ali ljudski život je namenjen toj svrsi. Tapo divyaṁ putrakā yena śuddhyet sattvaṁ yena brahma-saukhyam anantam (SB 5.5.1). Ovo su instrukcije śāstra. Ljudski život je namenjen za tapasyu. A tapasya...

Prema tome, u vedskom načinu života početak života je tapasya, brahmacārī, brahmacārī. Učenik se šalje u gurukulu da praktikuje brahmacaryu. Ova tapasya nije baš udoban život. Živi se na podu, ide se od vrata do vrata i prosi se milostinja za gurua. Ali oni nisu umorni. Zato što su to deca, ako treniraju ove strogosti, to im postaje praksa. Oni sve žene nazivaju, "Majka". "Majko, daj mi malo milostinje." I vraćaju se kod svog gurua. Sve pripada guruu. To je brahmacārī život. To je tapasya. Tapo divyam (SB 5.5.1). To je vedska civilizacija, da deca od samog početka života bivaju trenirana na tapasyu, brahmacaryu. Celibat. Brahmacārī ne može da vidi ni jednu mladu ženu. Čak i ako je guruova supruga mlada, on ne sme da ode do nje. To je zabrana (ograničenje). Gde je sada ta brahmacarya? Nema brahmacārīja. Ovo je Kali-yuga. Nema tapasye.