SR/Prabhupada 0119 - Duhovna duša je uvek mlada
Lecture on BG 2.1-10 and Talk -- Los Angeles, November 25, 1968
Prabhupāda: Da.
Śrīmatī: Kada duhovna duša napušta telo, da li postajemo stariji?
Prabhupāda: Ne, duhovna duša nije stara. Telo se menja, to je proces. To će biti objašnjeno,
- dehino 'smin yathā dehe
- kaumāraṁ yauvanaṁ jarā
- tathā dehāntara-prāptir
- dhīras tatra na muhyati
- (BG 2.13)
Duhovna duša je večno mlada. Telo se menja. To treba razumeti. Telo se menja. To svi mogu da razumeju. Kao što je u detinjstvu vaše telo bilo... Kao ovo dete, drugačije telo. A kada ovo dete postane mlada devojka, to će biti drugačije telo. Ali, duhovna duša je tu i u ovom i u onom telu. To je dokaz da se duhovna duša ne menja, telo se menja. To je dokaz. Ja razmišljam o svom detinjstvu. To znači da sam ja isti "ja" koji sam postojao u detinjstvu i da se sećam da sam u svom detinjstvu radio ovo i ono. Ali to telo iz detinjstva više ne postoji. Ono je nestalo. Zato je zaključak da se moje telo promenilo, ali da sam ja isti. Zar ne? To je jednostavna istina. Dakle, iako će se ovo telo menjati, ja ću ostati. Možda ću ući u drugo telo, to nije važno, ali ću ostati. Tathā dehāntara-prāptir dhīras tatra na muhyati (BG 2.13). Pošto menjam svoje telo i u trenutnim okolnostima, slično tome, konačna promene neće značiti da sam mrtav. Ućiću u drugo... I to je objašnjeno, vāsāṁsi jīrṇāni yathā (BG 2.22), da se menjam. Kad nisam bio sannyāsī, oblačio sam se kao bilo koji drugi gospodin. Sada sam promenio svoje odelo. To ne znači da sam umro. Ne. Ja sam samo promenio telo, to je sve. Promenio sam svoje odelo.