SR/Prabhupada 0142 - Zaustavite ovaj uništavajući proces materijalne prirode
Lecture on SB 6.1.15 -- Denver, June 28, 1975
Tako, dakle, ljudi pre svega ne razumeju koji je cilj života. To ih trenutno ne zanima. Oni ne razlikuju grešni život od pobožnog života. Ali, mi ne moramo verovati u ove stvari, međutim, one su takve. Baš kao kad se zarazite nekom bolešću, ona će se pokazati. Verujete ili ne verujete, to nije važno. Ovde je naš doktor Saheb. On zna da, ako ste inficirani nekom bolešću, ona će izaći na videlo. Dakle, mi smo zaraženi sa toliko zaraznih kvaliteta. Postoje tri kvaliteta - sattva-guṇa, rajo-guṇa, tamo-guṇa - i prema našoj zarazi, mi moramo da prihvatamo različite tipove tela. Karmaṇā daiva-netreṇa (SB 3.31.1). Svako od nas deluje pod uticajem guna materijalne prirode, i u skladu sa našom poistovećenošću, moraćemo prihvatiti određeni tip tela, tathā dehāntara-prāptiḥ (BG 2.13). Na žalost, ne postoji nauka, ne postoji fakultet, ne postoji univerzitet gde se uči ova nauka prirode, kako se stvari zbivaju. Prakṛteḥ kriyamāṇāni guṇaiḥ karmāṇi sarvaśaḥ (BG 3.27. Prakṛti obitava tamo.
Mi smo, dakle, u ovom materijalnom svetu zbog ovog zaraznog stanja. To je naš problem. I mi moramo umreti. To je činjenica. Ako kažete "Ja ne verujem u smrt", to nije izgovor. Smrt mora postojati. Vi morate umreti. Eto kako se naš život odvija. Tako da, u ljudskoj formi života, mi možemo to ispraviti (pročistiti). To je proces svesnosti Krišne, da, ukoliko pročistimo našu konstantnu vezanost za različite gune materijalne prirode... I kao rezultat ove vezanosti, mi dobijamo jedno telo i ponovo umiremo i opet dobijamo drugo telo, ponovo umiremo. Ova stvar će prestati. Yad gatvā na nivartante tad dhāma paramaṁ mama (BG 15.6). Na neki način, ako postanete podobni da se vratite kući, nazad Bogu, yad gatvā, onda se ne morate ponovo vraćati. Ali, oni ne razumeju da je ovaj materijalno uslovljeni život uvek nesrećan. Oni su prihvatili, "Veoma je lepo." Životinje. Životinje, baš kao u klanici, proizvodnji stoke, toliko je mnogo životinja, i one će biti zaklane. Svi znaju. One isto znaju, životinje. Ali zbog njihovih životinjskih kvaliteta, one ne mogu ništa da urade. Slično, mi smo takođe stavljeni u klanicu ovog materijalnog sveta. To se zove mṛtyu-loka. Svi znaju da će biti ubijeni. Danas ili sutra, za pedeset ili stotinu godina, svi znaju da će biti ubijeni. On će umreti. Smrt znači ubistvo. Niko ne želi da umre. Životinje takođe, ne vole što umiru. A njih se ubija nasilno. To se zove pokolj. Slično tome, ko želi da umre. Niko ne želi umreti. Ali, prema zakonu prirode on mora biti ubijen. To je pokolj. Ceo materijalni svet je klanica. To moramo shvatiti. I naziva se mṛtyu-loka. To je problem. Ali, oni to ne uzimaju veoma ozbiljno, kao životinje. Životinja, ona ne uzima stvari baš ozbiljno.
Dakle, naša pozicija je takva. Mṛtyu-saṁsāra-sāgarāt, Teṣām ahaṁ anukampārtham aham ajñāna-jaṁ tamaḥ. Teṣām ahaṁ samuddhartā mṛtyu-saṁsāra-sāgarāt (BG 12.7). Dakle, trebalo bi da razumemo našu poziciju. Niko ne želi da umre, ali biva ubijen. Ponovo dobija novu šansu, novo telo. Ponovo je ubijen. Ovo su zakoni prirode, nastavljaju se. Daivī hy eṣā guṇamayī mama māyā duratyayā (BG 7.14). Morali bismo ovo ozbiljno razumeti, kako da zaustavimo ovaj proces krvoprolića u materijalnoj prirodi. To je inteligencija. U suprotnom, postajemo srećni kao mačke i psi, "O, ja baš lepo jedem i skakućem. Ne zanima me što ću biti uništen," to baš i nije neka inteligencija. Inteligencija je kako zaustaviti ovaj uništavajući proces prirode. To je inteligencija.
O tome se raspravlja. Dakle, svako može izaći iz procesa uništenja putem devocijske službe. To je izneto ovde, kecit kevalayā bhaktyā (SB 6.1.15). Kecit. To nije baš uobičajeno. Vrlo retko neko dođe u svesnost Krišne. Kecit kevalayā bhaktyā. Jednostavno putem devocijskog služenja, osoba može izaći iz ovog opasnog stanja u kome biva uništavana. Kecit kevalayā bhaktyā (SB 6.1.15). A ko su oni? Vāsudeva-parāyaṇāḥ, sledbenici Krišne. Krišnino ime je Vāsudeva. On je Vasudevin sin; stoga je Njegovo ime Vāsudeva. Dakle, vāsudeva-parāyaṇāḥ. Parāyaṇāḥ znači "Naš krajnji cilj je Vāsudeva, ništa više." Oni se nazivaju vāsudeva-parāyaṇāḥ. Vāsudeva-parāyaṇāḥ, aghaṁ dhunvanti. Agham znači zagađenost materijom. Mi se uvek poistovećujemo sa materijalnom zagađenošću. Prema tome, ako postanemo vāsudeva-parāyaṇāḥ... Vāsudevaḥ sarvam iti sa mahātmā sudurlabhaḥ (BG 7.19), ista stvar. Ovde je rečeno kecit - što znači vrlo retko. A Krišna takođe kaže u Bhagavad-gīti, vāsudevaḥ sarvam iti sa mahātmā sudurlabhaḥ (BG 7.19). Sudurlabhaḥ, vrlo retko.