SR/Prabhupada 0145 - Mi moramo prihvatiti neki vid pokore



Lecture on SB 3.12.19 -- Dallas, March 3, 1975

Sloboda ne dolazi tako automatski. Baš kao kad se razbolite. Vi ste pod kontrolom groznice ili nekog drugog bolnog stanja, pod nekom bolešću. Tako da morate proći kroz neko ispaštanje. Baš kao kad patite od nekog čira na telu. To je veoma bolno. Tada, da biste to izlečili, morate proći kroz hirurški zahvat, ako želite biti izlečeni. Stoga tapasā. To je tapasā. Tapa znači bolno stanje, tapa. Baš kao temperatura. Ako biste bili stavljeni na visoku temperaturu, 110 stepeni, onda bi to bilo vrlo nepodnošljivo za vas. To je veoma bolno. Čak i za nas Indijce - rođeni smo u Indiji, tropskoj klimi - ipak, kada je temperatura viša od sto stepeni, to postaje nepodnošljivo. A šta reći o vama? Vi ste rođeni u drugačijim temperaturama. Slično tome, mi ne možemo podneti nižu temperaturu. Ako je ona ispod pedeset stepeni, za nas je nepodnošljiva. Tako, dakle, postoje različite klime, različite temperature. A u Kanadi tolerišu četrdeset stepeni ispod nule. To je, dakle, pitanje različitih životnih uslova. Ali, mi smo uslovljeni: visok stepen temperature, niža temperatura, visok stepen hladnoće. Ali, mi se možemo osposobiti za bilo koji uslov života. Taj kapacitet mi imamo. Postoji bengalska poslovica, śarīre na mahāśaya ya sahabe taya saya, znači "Ovo telo je," znači, "ono može tolerisati bilo koje uslove, ako uvežbate." Nije da ste pod nekim određenim uslovima, pa ako se promenite, postaje toliko nepodnošljivo da ne možete da živite. Ne. Ako vežbate...

Baš kao što danas niko ne ide. Ranije su išli na Himalaje, a tamo je vrlo hladno. A tapasya... Postoji vežba, metod: u velikim vrućinama, svete osobe ili mudraci, oni će zapaliti vatru svuda naokolo. Već postoji visoka temperatura, a oni ipak pale vatru naokolo i idu da meditiraju. To je tapasya. To su predmeti tapasye. Postoji visoka vrelina i oni će je udesiti. Postoji stega, ljuta zima, ispod stotinu stepeni, a oni će ići pod vodu i izložiti svoje telo i meditirati. To su predmeti tapasye. Tapasya. Tako da, za spoznaju Boga, nekadašnji ljudi su običavali da se podvrgavaju ovako strogim vrstama pokora, a u sadašnjem trenutku mi smo toliko pali, mi ne možemo podneti ovih četiri principa? Da li je to veoma teško? Mi namećemo neku tapasyu, da "Ne odajte se ovim stvarima. Bez ilegalnog seksa, bez intoksikacije, bez konzumiranja mesa, bez kockanja." Ovo su predmeti tapasye za napredak u svesnosti Krišne. Pa, je li to veoma teško? To nije teško. Ako osoba može da vežba, da uđe do vrata u hladnu vodu koja štipa, je li mnogo teže odreći se ilegalnog seksa i jedenja mesa i intoksikacije? Mi ne savetujemo, "Bez seksa." Ilegalni seks. Dakle, gde je poteškoća? Ali, ovo doba je toliko palo da ne možemo izvršiti čak ni ove osnovne tapasye. Ali, ako želite spoznati Boga, ovde je rečeno, tapasaiva, samo uz pomoć tapasye, samo uz pokoru, osoba može spoznati. Drugačije ne. Drugačije nije moguće. Zato je upotrebljena ova reč, tapasaiva. Tapasā eva: "only by tapasya." Ne postoje druga sredstva. Tapasā eva param. Param znači Vrhovni.

Ako želite spoznati Vrhovnog, Apsolutnog, onda morate prihvatiti određenu vrstu tapasye. Drugačije nije moguće. U početku mala tapasya. Baš kao ekādaśī. To je takođe predmet tapasye. Zapravo, na dane ekādaśija, mi nećemo uzeti nikakvu hranu, čak ni piti vodu. Ali, u našem društvu, mi ne radimo tako strogo. Mi kažemo, "Ekādaśī, ne uzimajte žitarice. Uzmite malo voća, mleka." To je tapasya. Prema tome, mi ne možemo izvršiti ovu tapasyu? Ako nismo spremni da se podvrgnemo čak i ovoj vrlo, vrlo lako izvodljivoj tapasyi, kako ćemo onda očekivati da se vratimo kući, nazad Bogu? Ne, to nije moguće. Stoga je rečeno, tapasaiva, tapasā eva. Eva znači zasigurno. Vi morate. Sada, vršeći ovu tapasyu, strogosti, da li ste gubitnik? Vi niste gubitnik. Sada, svako ko dođe spolja, oni će videti u našem društvu, naše članove, momke i devojke. Oni kažu, "sjajnih lica." Ne kažu li? Oni vide razliku. Jedan sveštenik u običnoj odeći...Putovao sam iz Los Anđelesa za Havaje. Jedan sveštenik, prišao mi je u avionu. I pitao me za dozvolu, "Mogu li razgovarati sa vama?" "Da, zašto da ne?" I tako je njegovo prvo pitanje bilo "Vidim vaše učenike vrlo bistrih lica. Kako je to učinjeno?" Iskren je. Pa tako, gde je gubitak? Podvrći se, odreći se svih tih stvari, grešnih aktivnosti, mi nismo gubitnici. Mi možemo živeti vrlo jednostavnim životom. Možemo sedeti na podu, možemo ležati na podu. Mi ne tražimo puno nameštaja, niti mnogo sjajne odeće. Dakle, traži se tapasya. Ako želimo napredak u duhovnom životu, mi moramo prihvatiti neku vrstu tapasye. U Kali-yugi mi ne možemo prihvatiti tako stroge vrste tapasye kao u hladnoći, mi idemo pod vodu, ponekad se potopimo ili ponekad do ovde, i onda meditiramo ili pevamo Hare Kṛṣṇa. To nije moguće. Minimum. Prema tome, tapasya mora postojati. Dakle, treba da primetimo u oviom stihu, da neka vrsta tapasye mora biti učinjena, ukoliko smo ozbiljni u spoznaji Boga. To se traži.