SR/Prabhupada 0148 - Mi smo deo i čestice Boga
Lecture on SB 7.6.1 -- Madras, January 2, 1976
Ovo je dharma. Sambandha, abhidheya, prayojana, ove tri stvari. Čitave Vede su podeljene u tri izlaganja. Sambandha, kakva je naša povezanost sa Bogom. To se naziva sambandha. A zatim abhidheya. Prema toj vezi mi moramo delovati. A zbog čega delujemo? Zbog toga što imamo cilj života, da dostignemo cilj života. Prema tome, koji je cilj života? Cilj života je da se vratimo kući, nazad Bogu. To je cilj života. Mi smo deo i čestice Boga. Bog je sanātana i On poseduje Svoje sopstveno prebivalište, sanātanu. Paras tasmāt tu bhāvo 'nyo 'vyakto 'vyaktāt sanātanaḥ (BG 8.20). Ima jedno mesto sve postojeće. Ovaj materijalni svet, on neće postojati zauvek. On je bhūtvā bhūtvā pralīyate (BG 8.19). On je manifestovan određenog datuma. Baš kao vaše i moje telo, manifestovani su određenog datuma. Ostaće neko vreme. Rasti će. Daće neke nusproizvode. Zatim postajemo stari, smanjujemo se i gotovo. To se naziva ṣaḍ-vikāra svega što je materijalno. Međutim, ima jedna druga priroda gde ne postoji ṣaḍ-vikāra. To je večno. Dakle, to se naziva sanātana-dhāma. A jīve, mi, živa bića, takođe smo opisani kao večni. Na hanyate hanyamāne śarīre (BG 2.20). I Gospod se takođe naziva sanātana. Dakle, naša stvarna situacija je da smo mi sanātana, Kṛṣṇa je sanātana i Kṛṣṇa ima Svoje prebivalište, sanātana. Kada se vratimo u sanātana-dhāmu i živimo sa vrhovnim sanātanom, Kṛṣṇom... I mi smo takođe sanātana. Proces u kome možemo postići ovaj najviši cilj života naziva se sanātana-dharma. Mi ovde izvršavamo sanātana-dharmu.
Dakle, sanātana-dharma i ova bhāgavata-dharma, ista stvar. Bhāgavata, Bhagavān. Iz reči Bhagavān proizašlo je bhāgavata. Dakle, ovu bhāgavata-dharmu je opisao Śrī Caitanya Mahāprabhu. On kaže, jīvera svarūpa haya nitya kṛṣṇa dāsa (Cc. Madhya 20.108-109). Mi smo Krišnine večite sluge. Tako je. Ali, trenutno, zbog naše materijalne vezanosti, umesto da postanemo Božije sluge, ili Krišnine, mi smo postali sluge tolikim drugim stvarima, māyi, te zbog toga patimo. Mi nismo zadovoljni. Ne može biti. Ne uklapa se. Baš kao kad uzmete jedan šraf iz mašine. Ako šraf ispadne on nema vrednost. Ali, isti taj šraf, kada se zašrafi u mašinu ili kada mašina ne radi, jer joj treba novi šraf, to je uznemirujuće stanje, pa onda uzmete taj isti šraf i namestite ga, a mašina radi i šraf dobije na vrednosti. Dakle, mi smo delići i čestice Boga, Kṛṣṇe. Mamaivāṁśo jīva-bhūtaḥ (BG 15.7), On kaže, Kṛṣṇa. Tako da, mi smo sada odvojeni. Pali smo. Drugi primer su velika vatra i male iskre. Mala iskra je takođe vatra, dokle god je uz vatru. I ako nekim slučajem iskra otpadne iz vatre, ona se gasi. Ne postoji više kvalitet vatre. Ali, ako je ponovo stavite u vatru, opet postaje iskra. Dakle, takva je naša pozicija. Na ovaj ili onaj način, mi smo došli u materijalni svet. Iako smo male čestice, fragmentisani delovi Vrhovnog Gospoda, ali, zato što smo u ovom materijalnom svetu, mi smo zaboravili naš odnos sa Bogom, i naš... Manaḥ-ṣaṣṭhānīndriyāṇi prakṛti-sthāni karṣati (BG 15.7). Mi se borimo protiv zakona materijalnog sveta, toliko mnogo drugih stvari. Ovde takođe služimo, jer mi smo večite sluge. Međutim, zbog toga što smo se odrekli služenja Vrhovnome Gospodu, mi smo se angažovali kao sluge tolikim stvarima. Ali, niko nije zadovoljan, kao što časna Pravda kaže, niko nije zadovoljan. To je činjenica. Niko se ne može zadovoljiti. Ne može se zadovoljiti, jer naš prirodni položaj je da budemo sluge Boga, samo, mi smo stavljeni u ovaj materijalni svet da služimo tolikim drugim stvarima što nam ne priliči. Zato mi stvaramo planove službe. To se zove mentalna izmišljotina. Manaḥ-ṣaṣṭhānīndriyāṇi prakṛti-sthāni karṣati (BG 15.7). Borba, to je borba.