SR/Prabhupada 0202 - Ko može da voli bolje od propovednika?



Morning Walk -- May 17, 1975, Perth

Amogha: Nojevi zavuku glavu u rupu u zemlji.

Prabhupada: Da.

Paramahansa: Ipak, mora da postoji neki napredak, jer toliko njih se pridružuje Hare Krišna pokretu.

Prabhupada: Oni istinski napreduju. Bhava-maha-davagni-nirvapanam. Njihove materijalne brige će se uskoro završiti. Oni napreduju. Ćeto-darpana-marđanam bhava-maha-davagni-nirvapanam. (Ćaitanja Ćaritamrita, Antja 20.12). Pevanjem Hare Krišna mantre njihova zaprljana srca biće pročišćena, i čim se pročiste u potpunosti - problemi materijalne egzistenscije će prestati. Nema više nespokojstva.

Paramahansa: Oni izgledaju sretni, ali... Oni koji su predani Krišni izgledaju sretni, ali ne obavljaju mnogo praktičnog rada. Oni uvek pevaju i igraju i mole za novčanu donaciju. Ali ne rade ništa praktično. Samo nas nekoliko obavlja toliko mnogo praktičnih stvari.

Prabhupada: Igranje nije rad? I pisanje knjige - nije rad? Prodaja knjiga - nije rad? Šta je onda rad? Hm? Majmunsko skakanje? Je li? Da li je to rad?

Amogha: Ali mi praktično pomažemo ljude u bolnici ili alkoholičare...

Prabhupada: Ne to, već... A kako im to pomažeš? Misliš li da ako neko ode u bolnicu - da će izbeći smrt? Reci kako im to pomažeš? Ti samo misliš da im pomažeš.

Amogha: Ali, ta osoba onda živi duže.

Prabhupada: To je budalaština. Koliko dugo možeš da živiš? Kada dođe vreme za umiranje - ti nećeš moći da produžiš život čak ni za trenutak. Kada čovek umire - znači da je njegov život svršen. Mogu li tvoja injekcija ili lek da produže život za još koji minut? Postoji li takav lek?

Amogha: Pa, izgleda da postoji.

Prabhupada: Ne postoji.

Amogha: Ponekad uzimanje leka produži život osobi za još neko vreme.

Paramahansa: Oni kažu da će usavršavanje presađivanja srca učiniti da ljudi žive još duže...

Prabhupada: Oni mogu da kažu... Ako znamo da su neki ljudi nitkovi - zašto bi morali da verujemo u njihove priče? Nitkove treba smatrati nitkovima, to je sve. (neko viče nešto ružno iz daljine; Prabhupada na to reaguje imitirajući lavež). (smeh). Još jedan nitkov. Uživa u životu. Znači, svet je pun nikogovića. Trebali bi da budemo veoma pesimistični u pogledu ovoga sveta, a nikako optimistični. Dok ne postaneš pesimista, nećeš moći da se vratiš kući, u duhovni svet. Sve dok imaš i najmanju želju za ovim svetom i misliš "ovde je dobro" - moraćeš i da ostaneš ovde. Da. Krišna je toliko isključiv.

Paramahansa: Ali, Isus Hrist kaže: "Voli svoga brata kao što voliš sebe". Znači ako volimo svoga brata ...

Prabhupada: Takvu ljubav i mi iskazujemo. Mi poklanjamo svesnost Krišne. To znači voleti, istinski voleti. Mi osobi podarujemo večni život, večno blaženstvo. Ako ih ne volimo - zašto se onda toliko mučimo oko njih? Propovednik mora da voli ljude. Inače, - zašto bi se toliko mučio? On može i da ostane kod kuće i radi za sebe. Zašto bi se toliko patio? Zašto bih ja u mojim osamdesetim godinama došao ovde - ako ne osećam ljubav za ljude? Dakle, ko može da voli ljude više nego - propovednik (ljubavi prema Bogu)? On čak voli i životinje. On stoga i propoveda: "Ne jedite meso". Da li i ti nitkovi vole životinje? Oni ih jednostavno jedu, i vole isključivo svoju zemlju - to je sve. Nema govora o ljubavi. Njihova "ljubav" je jednostavno - čulno zadovoljenje. Ako neko izražava ljubav - to znači da je svestan Krišne. Inače je nitkov. Nitkovi rade samo za sopstveno čulno zadovoljenje, ali će postaviti tablu na kojoj piše: "Ja volim svakoga". To je njihov pravi biznis. I budale to prihvataju, "O, ovaj čovek je veliki filantropista". Ali nitkov ne voli nikoga - osim svojih čula. To je sve. Sluga svojih čula, i ništa drugo.