SR/Prabhupada 0241 - Čula su kao zmije
Lecture on BG 2.3 -- London, August 4, 1973
Raj je u vedskoj literaturi opisan kao tri-daśa-pūr. Tri-daśa-pūr. Tri-daśa-pūr znači da postoji trideset i tri miliona poubogova i svako od njih ima svoju zasebnu planetu. To se zove tri-daśa-pūr. Tri znači tri, a daśa znači deset. Dakle trideset i tri ili trideset. U svakom slučaju, tri-daśa-pūr ākāśa-puṣpāyate. Ākāśa-puṣpa znači nešto zamišljeno, nešto zamišljeno. Cvet na nebu. Cvet bi trebalo da se nalazi u bašti, ali ako neko zamisli cvet na nebu, to je nešto nestvarno (zamišljeno). Za bhkate, to uzdizanje na rajske planete je kao cvet na nebu. Tri-daśa-pūr ākāśa-puṣpāyate. Kaivalyaṁ narakāyate. Jñānī and karmī. And durdāntendriya-kāla-sarpa-paṭalī protkhāta-daṁstrāyate. Onda yogi. Yogiji se trude, Yogi znači yoga indriya-samyama, kontrola čula. To je jogistička praksa. Naša čula su veoma jaka. Kao što mi Vaiṣṇave prvo pokušavamo da kontrolišemo jezik. I yogiji pokušavaju da kontrolišu čula, ne samo jezik, nego i sva ostala, deset vrsta čula jogističkim mističnim procesom. Zašto oni pokušavaju da ih kontrolišu? Zato što su čula poput zmija. Zmija... Čim dodirne bilo šta, to dolazi u dodir sa smrću. Povrede su smrtonosne. Da vam dam primer: naš seksualni nagon. Čim se dogodi nezakoniti sex, pojavljuje se tako mnogo poreškoća. Naravno, to je danas postalo veoma jednostavno. Ranije je to bilo veoma teško, posebno u Indiji. Zato su mlade devojke uvek bile zaštićene, zato što, ako bi se mešale sa dečacima (mladićima), na ovaj ili onaj način, čim bi došlo do seksa, one bi ostale trudne. I više nije bilo moguće udati je. Ne. Zmija ju je dotakla. To je... Vedska civilizacija je veoma stroga. Zato što je osnovni cilj bio kako se vratiti kući, nazad Bogu. Ne čulno uživanje, jesti, piti, radovati se, uživati. To nije cilj ljudskog života. Zato je sve planirano sa tim ciljem na umu. Viṣṇur aradhyate.
- varṇāśramācāravatā
- puruṣeṇa paraḥ pumān
- viṣṇur āradhyate panthā
- nānyat tat-toṣa-kāraṇam
- (CC Madhya 8.58)
Varṇāśrama, dakle brāhmaṇa, kṣatriya, vaiśya, svi su striktno morali da se pridržavaku pravila i propisa svog reda. Brāhmaṇa mora da se ponaša kao brāhmaṇa. Kṣatriya mora... Kao što Kṛṣṇa kaže, "Ti si kṣatriya; zašto pričaš sve te nepodopštine? Ti moraš!" Naitat tvayy upapadyate (BG 2.3). "Iz dva razloga ti ne bi trebalo tako da se ponašaš. Kao kṣatriya ne bi trebalo da se ponašaš tako i kao Moj prijatelj ne bi trebalo da se ponašaš tako. To je tvoja slabost." To je vedska civilizacija. Borba je za kṣatriye. Brāhmaṇa ne ide u borbu. Brāhmaṇa je satyaḥ śamo damaḥ, on vežba kako da postane istinoljubiv, kao da postane čist, kako da kontroliše čula, kako da kontroliše um, kako da postane jednostavan, kako da postane potpuni poznavalac vedske literature, kako da to praktično primeni u životu, kako da potpuno ostane odan svojim ubeđenjima. To su brāhmaṇe. Slično tome, kṣatriye se bore. To je neophodno. Vaiśya-kṛṣi-go-rakṣya-vāṇījyam (BG 18.44). Sve to mora strogo da se poštuje.