SR/Prabhupada 0259 - Vratiti se na transcedentalnu platformu ljubavi prema Krišni
Lecture -- Seattle, September 27, 1968
Da li iko na ovom sastanku može da kaže da nije sluga nekoga ili nečega? Mora da bude zato što je to suštinski (prirodni) položaj. Ali, problem je da služenjem svojih čula ne dolazimo do rešenja problema patnji. Ja mogu trenutno zadovoljiti sebe pošto sam se intoksicirao i pod uticajem te intoksikacije mogu da mislim "Ja nisam ničiji sluga. Ja sam slobodan," ali to je veštački. Čim halucinacija prođe, osoba ponovo dođe do tačke da je sluga. Ponovo sluga. To je naš položaj. Ali zato tu postoji ta borba? Ja sam nateran da služim, ali ne želim da služim. Kako da se prilagodimo? Način da se prilagodimo je svesnost Kṛṣṇe, ako postanete sluga Kṛṣṇe, onda ćete istog trenutka ostvariti svoja stremljenja da postanete gospodar i da budete slobodni. Ovde možete da vidite sliku Arjune i Kṛṣṇe. Kṛṣṇa je Vrhovni Gospod. Arjuna je živo biće, ljudsko biće, ali on voli Kṛṣṇu kao prijatelja. A u toj razmeni prijateljske ljubavi Krišna je postao negov vozač, njegov sluga. Slično tome, ako se bilo ko od nas ponovo vrati na transcedentalnu platformu ljubavi prema Kṛṣṇi, njegove težnje da postane gospodar će biti ispunjene. To trenutno ne može da se vidi, ali ako se složimo da služimo Kṛṣṇu, onda ćemo postepeno videti da Kṛṣṇa služi nas. To je stvar realizacije. Ali ako želimo da napustimo ovo služenje materijalnog sveta, čula, onda moramo da prenesemo naš stav služenja na Kṛṣṇu. To se zove svesnost Kṛṣṇe.
- kāmādīnāṁ kati na katidhā pālitā durnideśās
- teṣāṁ mayi na karuṇā jātā na trapā nopaśāntiḥ
- sāmpratam aham labdha-buddhis
- tvām āyātaḥ niyuṅkṣvātma-dāsye
Jedan bhakta se moli Kṛṣṇi "Toliko dugo u mom životu sam služio svoja čula." Kāmādīnām. Kāma znači čula, požuda. "Pa, čak i ono što nisam smeo da uradim, ipak sam uradio po diktatu svoje požude." Osoba mora da dela. Kada je neko rob ili sluga, onda je prinuđen da radi nešto što mu se ne sviđa. Primoran je. Ovde bhakta prizaje "Ja sam, po diktatu svoje požude uradio nešto što nisam smeo, ali sam ipak uradio." U redu je, uradio si, služiš svojim čulima. To je u redu. "Ali problem je što teṣāṁ karuṇā na jātā na trapā nopaśāntiḥ. Toliko sam ih služio, ali sam shvatio da me ne zadovoljavaju. Ne zadovoljavaju me. U tome je moj problem. Niti su čula zadovoljena, niti sam ja zadovoljen, niti su čula dovoljno ljubazna da me oslobode i daju mi penziju za službu. To je moj položaj." Kada bih to video, zapravo kada bismo osetili da "Služio sam svoja čula toliko godina, sada su moja čula zadovoljna..." Ne. Nisu zadovoljna. I dalje naređuju. I dalje naređuju. " Ja sam veoma..." Naravno, sve je to prirodno, ali ovde mogu da vam otkrijem da su mi neki od mojih učenika rekli da pod stare dane njihova majka hoće da se uda. Samo pogledajte. Ona ima odraslu decu. A neko se požalio da se i njegova baka udala. Zašto? Samo pogledajte. Sa sedamdeset pet, sa pedeset godina, čula su i dalje veoma jaka da joj naređuju: "Da, moraš to da uradiš."