SR/Prabhupada 0287 - Oživite svoje sećanje, svoju ljubav prem Kṛṣṇi
Lecture -- Seattle, September 30, 1968
Prabhupāda: Ima li pianja?
Madhudviṣa: Prabhupāda? Da li je u redu da čitamo Śrīmad-Bhāgavatam nakon što dobijemo tvoju Bhagavad-gītā-u kada bude izašla? Ili bi trebalo da sve svoje vreme posvetimo proučavajući Bhagavad-gītā-u kava jeste i onda..., i da napredujemo odatle ili bi trebalo da nastavimo da proučavamo Śrīmad-Bhāgavatam?
Prabhupāda: Ne. Treba da čitate Bhagavad-gītā-u kakva jeste. To je jedina preliminarna podela. Na duhovnom nivou sve je apsolutno. Ako čitate Bhagavad-gītā-u naćićete isti predlog kao i u Śrīmad-Bhāgavatamu. Ne znači da ako proučavate Śrīmad-Bhāgavatam da niste proučavali Bhagavad-gītā-u. To nije tako. Čitajte tu literaturu i mantrajte Hare Kṛṣṇa, sledite pravila i propise i živite srećno. Naš program je veoma srećan program. Mi mantramo, plešemo, jedemo Kṛṣṇin prasādam, slikamo lepe slike Kṛṣṇe i gledamo ih lepo ukrašene i čitamo filozofiju. Šta vam je više potrebno? (smeh)
Jāhnavā: Kako i zašto smo izgubili našu svest o našoj pravoj ljubavi prema Kṛṣṇi u početku?
Prabhupāda: Hm?
Tamāla Kṛṣṇa: Kako i zašto ...kako i zašto smo izgubili našu ljubav prema Kṛṣṇi u početku?
Jāhnavā: Ne, ne ljubav. Samo svest o ljubavi, o našoj istinskoj ljubavi prema Kṛṣṇi.
Prabhupāda: Naša svestnost je tu (prisutna). Vi nekoga volite. Ali, mislite da ste zaboravili da volite Kṛṣṇu. I zaboravnost je naša priroda. Ponekad zaboravljamo. Posebno zato što smo mali, sićušni, prema tome, čak ni ja ne mogu tačno da se setim šta sam radio juče u ovo vreme. Dakle, zaboravnost nije neprirodna za nas. A opet, ako neko oživi naše pamćenje, takođe nije neprirodno da to prihvatimo. Dakle, objekt naše ljubavi je Kṛṣṇa. Na ovaj ili onaj način mi smo Ga zaboravili. Ne pratimo istoriju kada smo zaboravili. To je jalov posao. Ali činjenica je da smo zaboravili. Sada oživite sećanje. Evo potsetnika. Iskoristite priliku. Ne pokušavajte da (pročešljavate) istoriju, zašto ste zaboravili i koji je datum moje zaboravnosti. Čak i ako znate, čemu to? Zaboravili ste. Prihvatite to. Kao kad odete kod lekara, on vas nikad neće pitati kako ste dobili tu bolest, koja je istorija te bolesti, kog datuma, u koje vreme ste se zarazili. Ne. On će vam jednostavno opipati puls i videti da ste bolesni i dati vam lek: "Da. Uzmi ovo." Slično tome, mi patimo. To je činjenica. Niko to ne može da porekne. Zašto patite? Zaboravili ste Kṛṣṇu. To je sve. Sada oživite svoje pamćenje o Kṛṣṇi, postaćete srećni. To je sve. Veoma jednostavno. Ne pokušavajte da pronađete kada ste zaboravili. Zaboravili ste, to je činjenica i zato patite. Sada je tu prilika, pokret svesnosti Kṛṣṇe. Oživite svoje sećanje, svoju ljubav prema Kṛṣṇi. Jednostavna stvar. Mantrajte Hare Kṛṣṇa, plešite i uzimajte Kṛṣṇin prasādam. A ako niste obrazovani, ako ste nepismeni, slušajte. Vi jednostavno imate prirodan dar, uvo. Imate prirodni jezik. Dakle, možete da mantrate Hare Kṛṣṇa i da slušate Bhagavad-gītā-u ili Śrīmad-Bhāgavatam od osoba koje poseduju znanje. Dakle, ne postoje prepreke. Nema prepreka. Za ovo nije potrebna nikava prethodna kvalifikacija. Jednostavno morate da upotrebite šta imate. To je sve. Morate se složiti. To se traži. "Da, prihvatiću svesnost Kṛṣṇe." To zavisi od vas, zato što ste vi neazvisni. Ako se ne složite, "Ne. Zašto da prihvatim Kṛṣṇu?" niko vam to ne može dati. Ali, ako se složite, ovde je, veoma je jednostavno. Uzmite.