SR/Prabhupada 0312 - Čovek je racionalna životinja
Morning Walk -- April 1, 1975, Mayapur
Prabhupāda: Sada, bar za mene, ovaj pokret svesnosti Kṛṣṇe nije više teoretski. Praktičan je. Mogu da rešim sve probleme.
Puṣṭa Kṛṣṇa: Mada ljudi ne žele da prihvate ikakve strogosti.
Prabhupāda: Hm?
Puṣṭa Kṛṣṇa: Ljudi ne žele da prihvate ikakve strogosti.
Prabhupāda: Onda morate da patite zbog bolesti. Ako ste bolesni, onda morate da se podvrgnete... Šta je strogost? Gde je strogost?
Puṣṭa Kṛṣṇa: Ako ne prihvate lek, neće biti izlečeni.
Prabhupāda: Onda moraju da pate. Čovek, bolestan, a neće da uzme lek, onda gde je...? Mora da pati. Gde je izlečenje?
Pañcadraviḍa: Oni kažu da smo mi ti koji su bolesni.
Prabhupāda: Eh?
Pañcadraviḍa: Oni kažu da smo mi ti koji su bolesni. Oni kažu da smo svi mi bolesni, a ne oni.
Prabhupāda: Da. Gluv čovek misli da su svi ostali gluvi. (smeh) To znači da oni nisu čak ni ljudska bića. Životinje. Oni se ne prizivaju pameti tipa "Bez obzira da li smo mi bolesni ili ste vi bolesni, hade da sednemo i razgovaramo." Ni za to nisu spremni. Onda? Šta možemo da uradimo sa životinjama?
Pañcadraviḍa: Oni kažu da smo mi staromodni. Ne žele da se smaraju više sa nama.
Prabhupāda: Zašto se onda smaraju problemima? Zašto se opterećujete problemina društva? Stalo ti je, ali ne možeš da pronađeš rešenje. Širom sveta, pune su novine, samo puca.
Viṣṇujana: Śrīla Prabhupāda, možeš li da ih prizoveš pameti? Ako su nerazumni, postoji li neko ko može da ih učini...
Prabhupāda: Razumni su oni. Čovek, svako ljudsko biće je razumno. Rečeno je "Čovek je racionalna životinja." Kada racionalnosti nema, to znači da su i dalje životinje.
Pañcadraviḍa: Pa, šta može da se uradi sa životinjama.
Prabhupāda: To je... To je veoma jednostavna istina. Samo, ja sam ovo telo. Ja tražim sreću. Zašto tražim sreću? To... Ukoliko jednostavno razgovarate o ovoj temi, videćete da je čovek razuman. Zašto tragam za srećom? Koji je odgovor? To je činjenica. Svi traže sreću. Zašto tražimo sreću? Šta je odgovor?
Pañcadraviḍa: Zato što su svi nesrećni i ne sviđa im se to.
Prabhupāda: To je suprotan smer, objašnjenje.
Kīrtanānanda: Zato što sam po prirodi srećan.
Prabhupāda: Da. Po prirodi sam srećan. A ko je srećan, ovo telo ili duša?
Puṣṭa Kṛṣṇa: Ne, duša.
Prabhupāda: Ko želi sreću? Želim da zaštitim ovo telo - zašto? Zato što se nalazim u ovom telu. A kada odem iz ovog tela, ko traga ga srećom ovog tela? To je zdrav razum, oni nisu svesni. Zašto tražim sreću? Ja pokrivam ovo telo zato što na telo možda neće da utiče hladnoća. Zašto onda tražim sreću tela od hladnoće ili toplote? Zato što sam unutar... Ako odem iz tela, onda nema više traženja sreće. Bilo da ga baciš na sred ulice ili da je na ekstremnoj hladnoći ili ekstremnoj toploti, nije bitno. Ko onda traži sreću? Oni ne znaju. Za koga ste tako uposleni za srećom? To oni ne znaju. Baš kao mačke i psi.
Puṣṭa Kṛṣṇa: Ali oni misle da nemaju vremena da mantraju sveto ime.
Prabhupāda: Hm?
Puṣṭa Kṛṣṇa: Njihova filozofija je - da bi bili srećni, treba da rade po čitav dan.
Prabhupāda: Hm. To je vaša filozofja. Vi ste bitange, ali mi ne radimo. Zašto ne vidite naš primer? Mi jednostavno živimo srećno.