SR/Prabhupada 0338 - U čemu je vrednost ove demokratije
Lecture on BG 1.31 -- London, July 24, 1973
Catur-vidhā bhajante māṁ sukṛtina. Sukṛtina znači pobožan. Kṛtī znači veoma stručan u ovozemljskim (svetskim) dešavanjima. Dakle, osoba koja je okupirana pobožnim aktivnostima naziva se sukṛtī. Postoje dve vrste aktivnosti: bezbožne, grešne aktivnosti i pobožne aktivnosti. Dakle, osoba koja ide da se moli u crkvi ili hramu, "O Bože, hleb naš nasušni daj nam danas" ili "Daj mi nešto novca" ili "Oslobodi me ove patnje", je takođe pobožna. Nije bezbožna. Bezbožni ljudi se nikada ne bi predali Bogu, Kṛṣṇi. Na māṁ duṣkṛtino mūḍhāḥ, prapadyante narādhamāḥ (BG 7.15). Ova klasa ljudi, grešnih ljudi, bitangi, najnižih od svih ljudi, čije je znanje oduzela māyā i demon - ta klasa ljudi se nikada neće predati Bogu. Prema tome, oni su duṣkṛtina, bezbožni. Dakle, Kṛṣṇa je pobožan, ali ipak želi porodični napredak. To je njegova mana. Ovaj, Arjuna. Porodični napredak. On želi da bude srećan u društvu, prijateljstvu i ljubavi. Prema tome on kaže na kāṅkṣe vijayam. To se zove vairāgya. Śmaśāna-vairāgya. Zove se śmaśāna-vairāgya. Śmaśāna-vairāgya znači da u Indiji, Hindusi spaljuju mrtvo telo. Dakle, rođaci donesu mrtvo telo za spaljivanje na ghāṭu za spaljivanje i kada se telo spali, svi tamo prisutni, bar trenutno, postanu malo negativni "Oh, ovo je telo. Mi radimo za to telo. Sada je gotovo. Sagorelo je do pepela. Pa, u čemu je dobit?" Ta vrsta vairāgya, odbijanja (negativnosti), je prisutna. Ali, čim se vrati sa ghāṭe za spaljivanje, osoba ponovo započinje svoje aktivnosti. Na śmaśāni, na ghāṭi za spaljivanje, osoba je negativna. A čim stigne kući, ponovo je energična, energična, kako da zaradi, kako da dobije novac, kako da dobije novac, kako da dobije novac. Dakle ova vrsta vairāgye se naziva śmaśāna-vairāgya, privremena. Osoba ne može da postane vairāgī. A on je rekao, na kāṅkṣe vijayam:(BG 1.31) "Ja ne želim pobedu. Ja ne želim ovo." To je privremeno osećanje. Privremeno osećanje. Ti ljudi su vezani za porodični život. Oni mogu reći nešto poput "Ja ne želim ovu sreću, ne želim ovaj vema lep položaj, pobedu. Ja ne želim." Ali, žele sve. Oni žele sve. Zato što osoba ne zna šta je śreyas. Śreyas je Kṛṣṇa. Zapravo, kada neko dobije Kṛṣṇu ili svesnost Kṛṣṇe, onda može da kaže "Ja ovo ne želim." Oni to neće reći. Zašto bi rekli "Ja ovo ne želim"? Šta mi ovde imamo? Recimo da imam kraljevstvo. Dakle, to je moje kraljevstvo? Ne. To je Kṛṣṇino kraljevstvo. Zato što Kṛṣṇa kaže bhoktāraṁ yajña-tapasāṁ sarva-loka-maheśvaram (BG 5.29). On je vlasnik. Ja mogu da budem Njegov predstavnik. Kṛṣṇa želi da svi budu svesni Kṛṣṇe.
Dakle, kraljeva dužnost, kao predstavnika Kṛṣṇe, je da svi građani postanu svesni Kṛṣṇe. Onda on lepo obavlja dužnost. A pošto monarsi to nisu radili, sada je monarhija svuda ukinuta. Dakle, još jednom, monarsi, gdegod postoji monarhija, (bar) malo, bar predstava monarhije, baš kao ovde u Engleskoj, zapravo ako monarh postane svestan Kṛṣṇe, zapravo postane predstavnik Kṛṣṇe, onda će se čitavo lice kraljevstva promeniti. To je potrebno. Naš pokret svesnosti Kṛṣṇe je tome namenjen. Mi baš i ne volimo takozvanu demokratiju. U čemu je vrednost ove demokratije? Sve budale i bitange. Oni glasaju za još jednu budalu i bitangu i on postaje premijer ili ovo ili ono. Baš kao... U toliko mnogo slučajeva. To nije dobro za narod. Mi nismo za ovu takozvanu demokratiju zato što oni nisu istrenirani. Ukoliko je kralj istreniran... To je bio monarhistički sistem. Baš kao Yudhiṣṭhira Mahārāja ili Arjuna ili bilo ko. Svi kraljevi. Rājarṣi. Nazivali su se rājarṣi.
- imaṁ vivasvate yogaṁ
- proktavān aham avyayam
- vivasvān manave prāha
- manur ikṣvākave 'bravīt
- (BG 4.1)
Evam parampara-prāptam imam rājarsayo viduh (BG 4.2). Rājarṣayaḥ. Rāja, kralj znači, on nije samo kralj. On je veliki ṛṣi, sveta osoba, baš kao Mahārāja Yudhiṣṭhira ili Arjuna. Oni su svete osobe. Oni nisu obični, ovaj kralj pijanica koji (govori) "Ja imam toliko mnogo novca. Dajte mi da pijem i neka mi prostitutke plešu." Ne poput toga. Oni su bili ṛṣiji. Pored toga što su bili kraljevi, bili su i ṛṣiji. Potreban je takav kralj, rājarṣi. Onda će ljudi biti srećni. Postoji jedna izreka na bengaliju rājara pāpe rāja naṣṭa gṛhiṇī doṣe gṛhastha bhraṣṭa. U životu gṛhasthe, domaćina, ukoliko supruga ne valja, onda niko u tom domu neće biti srećan, u životu gṛhastha, domaćina. Slično tome, u kraljevstvu, ukoliko kralj nije pobožan, onda će sve i svako patiti. To je problem.