SR/Prabhupada 0443 - Ne postavlja se pitanje impersonalizma
Lecture on BG 2.8-12 -- Los Angeles, November 27, 1968
Prabhupāda: Nastavi.
Bhakta: "Ukoliko individualnost nije činjenica, onda se Kṛṣṇa ne bi toliko brinuo čak ni za budućnost".
Prabhupāda: Da. On kaže da nije postojalo vreme kad mi nismo bili osobe i da neće postojati vreme u budućnosti kada nećemo i dalje biti osobe. A što se sadašnjosti tiče, svi smo mi osobe. Znate. Pa, gde to postoji mogućnost da izgubimo individualnost? Da postanemo ne-osoba? Ne. Ne postoji (takva) mogućnost. Taj voidizam, impersonalozam, to su veštački načini za negiranje zbunjujuće raznolikosti ovog materijalnog postojanja. To je čisto negativna strana. To nije pozitivan pristup (strana). Pozitivna strana je, kao što Kṛṣṇa kaže, tyaktvā dehaṁ punar janma naiti mām eti kaunteya (BG 4.9). "Nakon što napusti ovo materijalno stanište, osoba dolazi kod Mene." Baš kao što kad napustite ovu sobu, morate da uđete u drugu sobu. Ne možete da kažete - "Nakon što napustim ovu sobu (izađem iz ove sobe), živeću na nebu". Slično tome, nakon što napustite ovo telo, ako odete kod Kṛṣṇe u duhovno kraljevstvo, vaša ličnost (individualnost) će biti tamo, ali ćete imati duhovno telo. Kada je u pitanju duhovno telo, nema zbunjenosti. Baš kao što se vaše telo razlikuje od tela vodenih životinja. Vodene životinje nemaju problem u vodi zato što su njihova tela napravljena za vodu. One tamo mogu mirno da žive. Vi ne možete. Slično tome, ako ribe izvadite iz vode, one ne mogu da žive. Poput toga, pošto ste vi duhovna duša, ne možete mirno da živite u ovom materijalnom svetu. To je stran prostor. Ali, čim uđete u duhovni svet, vaš život je večan, blažen i pun znanja, pravi mir. Tyaktvā dehaṁ punar janma naiti (BG 4.9). Kṛṣṇa kaže: "Nakon što napusti ovo telo, osoba se više ne vraća u ovaj zbunjujući materijalni svet". Mām eti, "Dolazi kod Mene". "Mene" znači Njegovo kraljevstvo, Njegova prafenalija, Njegovi saradnici, sve. Ako neki bogati čovek ili neki kralj kaže - "Dobro, dođi kod mene", to ne znači da je on impersonalan. Ako kralj kaže - "Dođi..." zači da on ima svoju palatu, on ima svog sekretara, ima svoj fin stan, sve je tamo. Kako on može biti ne-osoba? Ali, on samo kaže - "Dođi kod mene". To "mene" znači sve. To "mene" ne znači impersonalno. A mi tu informaciju dobijamo iz Brahma-saṁhitā-e - lakṣmī-sahasra-śata-sambhrama-sevyamānaṁ... surabhīr abhipālayantam (Bs 5.29). Dakle, On nije impersonalan. On čuva krave, On je sa stotinama i hiljadama boginja sreće, Njegovi prijatelji, Njegova prafenalija, Njegovo kraljevstvo, Njegova kuća, sve je tamo. Dakle, ne postavlja se pitanje impersonalizma.