SR/Prabhupada 0482 - Um je instrument za to da se bude vezan
Lecture -- Seattle, October 18, 1968
Um je instrument za to da se bude vezan. Ako ste vezani za nekoga, za nekog mladića, za neku devojku... Obično se vezujemo za neku osobu. Bezlična vezanost je lažna stvar. Ako želite da budete vezani, ta vezanost mora da bude za osobu. Zar to nije činjenica? Bezlična vezanost... Ne možete da volite nebo, ali možete da volite sunce, možete da volite mesec i zvezde, jer su oni kao osobe smeštene na određenom mestu. A ako želite da volite nebo, to je vrlo teško. Morate opet da dođete suncu. Sistem yoge dostiže vrhunac u savršenstvu, u ljubavi... Morate da volite nekoga, neku osobu. To je Kṛṣṇa. Kao što ovde imamo sliku. Rādhārāṇī voli Kṛṣṇu i nudi svoje cveće Kṛṣṇi, a Kṛṣṇa svira na Svojoj flauti. Uvek možete da mislite na ovu sliku. Onda ćete neprestano da budete u yogi, u samādhiju. Zašto bezlično? Zašto nešto prazno? Praznina ne postoji. Ako mislite da je nešto prazno, biće u njemu nešto svetlosti, šarenila, puno stvari možemo da vidimo. Ali to je isto oblik. Kako možete da izbegnete oblik? To nije moguće. Zašto onda ne usredsredite svoj um na pravi oblik, īśvaraḥ paramaḥ kṛṣṇaḥ sac-cid-ānanda-vigrahaḥ (Bs. 5.1), na Svevišnju Božansku Ličnost, na vrhovnog upravitelja, koji ima telo? Kako? Vigrahaḥ, vigrahaḥ znači telo. A kakvu vrstu tela? Sac-cid-ānanda, večno telo, puno blaženstva, puno znanja. Takvo telo, a ne kao ovo naše telo. Ovo telo je puno neznanja, puno beda i nije večno. Upravo suprotno. Njegovo telo je vječno, a moje telo nije. Njegovo telo je puno blaženstva, a moje telo je puno nevolja, nešto mi uvek smeta - glavobolja, zubobolja, ova boljka, ona boljka. Neko mi lično stvara nevolje. Tako puno... Adhyātmic, adhibhautic, velika vrućina, oštra hladnoća, toliko mnogo stvari. Ovo materijalno telo je uvijek izloženo trostrukim bedama.