SR/Prabhupada 0488 - Gde je tu sukob
Lecture -- Seattle, October 18, 1968
Prabhupāda: Da.
Upendra:
Prabhupāda, ponekad ljudi imaju različito mišljenje o tome šta je ljubav prema Bogu, između Hrišćana i Muslimana, Muslimana i Budista, Budista i Hindusa. Mogu da se prepiru oko toga šta je ljubav prema Bogu. Prabhupāda: Oni koji nemaju ljubav prema Bogu moraju da se prepiru. Zato što su psi i mačke. Ne možete da očekujete mir u odnosu pasa i mačaka. Oni će se sukobljavati. Štagod da su, sve dok se međusobno bore, znači da nisu na savršenom nivou. Gdje je tu sukob? Ako volite Boga, onda volite svakoga. To je znak. Samaḥ sarveṣu bhūteṣu mad-bhaktiṁ labhate parām (BG 18.54). Posle dostizanja nivoa jednakosti, možete da uđete u kraljevstvo ljubavi za Boga. A pre toga, morate da prođete. Kao što pre nego što vas prime na pravni fakultet morate da diplomirate, tako pre ulaska u kraljevstvo predanog služenja, morate da spoznate da su sva živa bića na istom nivou. To je spoznaja. Ne možete da pravite razliku kao "Ovo je niže," "Ovo je više." Paṇḍitāḥ sama-darśinaḥ (BG 18.54). Kada je osoba potpuno učena, ne pravi razliku u stilu "Ovo je ljudsko biće, ovo je krava, ovo je pas." On vidi da je duhovna duša prekrivena raznom odećom. To je sve. To je njegova vizija, vizija univerzalne jednakosti. Ne možete da kažete da pas nije živ, ili da krava nije živa. Kako možete da kažete da u njima nema života? To je nedostatak vašeg znanja. Šta je simptom života? Videćete da su simptomi života koje ima ljudsko biće takođe i u mravu. Kako možete da kažete da mala stvorenja, niže životinje, nemaju života u sebi? To je nedostatak vašeg znanja. Čak i drveće i biljke imaju život u sebi. Zato je potrebno savršeno znanje. I zato je ljubav prema Bogu na osnovu savršenog znanja prava ljubav prema Bogu. Inače je fanatizam. Fanatici se sukobljavaju. To nije ljubav prema Bogu. Naravno, veoma je teško da se dođe do tog nivoa, ali treba pokušati. To je svesnost Kṛṣṇe. Svi mi smo studenti i pokušavamo. Ali takođe ima različitih nivoa. Kao što u obrazovnoj instituciji postoji deseti razred, osmi razred, peti razred, šesti razred. A kada se radi o yogi, to je kao stepenište ili lift. Postoje različiti nivoi savršenstva. Najviše savršenstvo je kada neko uvek misli na Kṛṣṇu. yoginām api sarveṣāṁ mad-gatenāntarātmanā śraddhāvān bhajate... (BG 6.47). Najviši nivo savršenstva je da uvek mislimo na Kṛṣṇu, i Rādhārāṇī. To je najviši savršeni nivo. Radharani nema drugog posla nego da samo misli na Kṛṣṇu.