SR/Prabhupada 0065 - Svi će biti srećni
Arrival Lecture -- Gainesville, July 29, 1971
Gošća: Da li u pokretu kostoji mesto za starije osobe koje služe Kṛṣṇu indirektno, a ne matraju Hare Kṛṣṇa po čitav dan?
Prabhupāda: Ne, proces je kako kada sipate vodu na koren drveta, voda se raspodeljuje lišću, granama, grančicama i oni ostaju sveži. Ali, ako zalivate samo list, list će se osušiti i drvo će takođe biti suvo. Ako hranu date stomaku, onda će se energija raspodeliti vašim prstima, vašoj kosi, vašim, noktima i svuda. Ali, ako uzmete hranu u šaku i ne date je stomaku, ona će postati beskorisna. Zato je sva ta humanitarna služba beskorisna zato što nema svesnosti Kṛṣṇe. Oni na toliko mnogo načina pokušavaju da služe ljudsko društvo, ali su isfrustrirani beskorisnim pokušajima zato što nema svesnosti Kṛṣṇe. Ali, ako bi ljudi bili istrenirani da postanu svesni Kṛṣṇe, onda bi automatski svi bili srećni. Svako ko bi se pridružio, svako ko bi čuo, svako ko bi sarađivao - svi bi bili srećni. Naš proces je prirodni proces. Vi volite Boga i ako postanete ekspert u voljenju Boga, prirodno volite sve (sva živa bića). Kao što osoba svesna Kṛṣṇe, zato što voli Boga, voli i životinje. Voli ptice, zveri, sve. Ali takozvana humanitarna ljubav znači da vole neka ljudska bića, ali se životinje ubijaju. Zašto ne vole životinje? Zbog nesavršenosti. Ali, osoba svesna Kṛṣṇe nikada ne bi ubila životinju ili stvarala probleme životinji. To je univerzalna ljubav. Ako volite samo svog brata ili sestru, to nije univerzalna ljubav. Univerzalna ljubav znači da volite svakoga. Ta univerzalna ljubav može da se razvije samo svesnošću Kṛṣṇe i nikako drugačije.
Gošća: Znam da su neke bhakte morale da prekinu veze, da tako kažem, sa svojim materijalnim roditeljima i to njima teško pada, zato što njihovi roditelji ne razumeju. Šta im govorite da im to bude lakše?
Prabhupāda: Pa, mladić koji je u svesnosti Kṛṣṇe on najbolje služi svoje roditelje, porodicu, zemljake, društvo. Ako nije svestan Kṛṣṇe, kako može da služi svoje roditelje (kakvu službu može da im pruži)? Uglavnom žive razdvojeni. Ali, kako je Prahlāda Mahārāja bio veliki bhakta, a njegov otac bio veliki protivnik bhakta, toliko da ga je ubio Nṛsiṁhadeva, ali kada mu je Gospod naredio da zatraži blagoslov, Prahlāda Mahārāja je rekao" Ja nisam trgovac, Gospodine da za učinjenu službu Tebi tražim nešto za uzvrat. Molim Te, izvini me." Nṛsiṁhadeva je bio veoma zadovoljan: "Ovo je čisti bhakta." Ali taj isti čisti bhakta je zamolio Gospoda, "Gospode, moj otac je bio ateista i počinio je mnoge uvrede, zato Te molim da moj otac bude oslobođen." Nṛsiṁhadeva je odgovorio, "Tvoj otac je već oslobođen zato što si ti njegov sin. Uorkos svim njegovim uvredama, on je oslobođen zato što si ti njegov sin. I ne samo tvoj otac, nego i otac tvog oca i njegov otac unazad sedam generacija, svi su oni oslobođeni." Dakle, ako se u porodici pojavi Vaiṣṇava, on oslobađa ne samo svog oca, nego i njegovog oca, i njegovog oca i njegovog oca na taj način. To je najbolja služba porodici, postati svestan Kṛṣṇe. Zapravo, to se desilo. Jedan od mojih učenika, Kārttikeya, njegova majka je veoma volela društvo da bi obično kad bi on želeo da je poseti ona rekla "Sedi. Ja idem na ples." Takav je bio njihov odnos. Ipak, zato što je on, taj mladić, svestan Kṛṣṇe, on je mnogo puta svojoj majci pričao o Kṛṣṇi. U času smrti majka je pitala sina, "Gde je tvoj Kṛṣṇa? On je ovde?" I istog trenutka je umrla. To znači da se u času smrti setila Kṛṣṇe i istog trenutka je bila izbavljena. To je navedeno u Bhagavad-gīti, yaṁ yaṁ vāpi smaran loke tyajaty ante kalevaram (BG 8.6). Ako se u času smrti osoba seća Kṛṣṇa, onda je njen život uspešan. Ta majka, zbog sina koji je svestan Kṛṣṇe, bila je oslobođena bez da je zapravo došla u svesnost Kṛṣṇe. To je dobrobit.