SR/Prabhupada 0061 - Ovo telo je vreća kože, kostiju i krvi
Northeastern University Lecture -- Boston, April 30, 1969
Dragi moji momci i devojke, mnogo vam se zahvaljujem što prisustvujete ovom sastanku. Mi širimo ovaj proces svesnosti Kṛṣṇe zato što postoji ogromna potreba za ovim pokretom širom sveta, a proces je veoma jednostavan. To je prednost. Pre svega, pokušajte da razumete šta je trancesendentni nivo (platforma). Što se tiče naših životnih uslova, mi se nalazimo na različitim nivioma. Mi, pre svega, moramo da stanemo na transcendetnu platformu. Postoji pitanje trancsendentalne meditacije. U Bhagavad-gīti, u rećem poglavlju pronaćićete da imamo različiti status uslovljenog života. Prvi je indriyāṇi parāṇy āhur... (BG 3.42). Na sanskritu, indriyāṇi. Prva stvar je telesna koncepcija života. Svako od nas u ovom materijalnom svetu je pod uticajem ove telesne koncepcije života. Ja razmišljam "Ja sam indijac." Vi mislite da ste Amerikanci. Neko razmišlja, "Ja sam Rus." Neko razmišlja, "Ja sam nešto drugo." Dakle, svi razmišljaju "Ja sam ovo telo." To je jedan standard ili jedan nivo. Taj nivo se naziva čulni nivo zato što doklegod imamo telesnu koncepciju života, mi mislimo da sreća znači zadovoljavanje čula. To je sve. Sreća znači zadovoljavanje čula, zato što telo znači čula. So indriyāṇi parāṇy āhur indriyebhyaḥ paraṁ manaḥ (BG 3.42). Gospodin Kṛṣṇa kaže da u materijalnom konceptu života ili telesnom konceptu života, naša čula su veoma izražena. To se dešava u sadašnjem trenutku. Ne u sadašnjem trenutku; od nastanka ovog materijalnog sveta. To je bolest "Ja sam ovo telo." Śrīmad-Bhāgavatam kaže yasyātma-buddhiḥ kuṇape tri-dhātuke sva-dhīḥ kalatrādiṣu bhauma ijya-dhiḥ (SB 10.84.13), "Svako ko ima ima koncept telesnog razumevanja "Ja sam ovo telo...'" Ātma-buddhiḥ kuṇape tri-dhātu. Ātma-buddhiḥ znači koncept sopstvenosti u ovoj vreći kože i kostiju. To je vreća. Ovo telo je vreća kože, kostiju, krvi, urina, stolice i toliko mnogo lepih stvari. Vidite? Ali mi mislimo "Ja sam ova vreća kostiju i kože i stolice i urina. To je naša lepota. To je naše sve."
Postoje mnoge lepe priče... Naravno, nemamo mnogo vremena. Ipak, želeo bih da vam ispričam jednu priču, o tome kako je jedan čovek, jedan mladić bio privučen lepom devojkom. Devojka ne pristaje, ali mladić je uporan. U Indiji, devojke, naravno, čuvaju svoju čast (nevinost) veoma strogo. I tako devojka ne pristaje. Ipak kaže, "U redu, pristajem. Dođi za nedelju dana." Ona naglašava, "Dođi u to i to vreme." Maldiću je veoma drago. A devojka uzima sredstvo za čišćenje (purgativ) tokom tih sedam dana i izbacuje stolicu danju i noću i povraća, i sve te izlučevine čuva u jednom finom loncu. Kada je došlo zakazano vreme, mladić je došao, a devojka je sedela na pragu. Mladić upita,"Gde je ona devojka?" Ona reče "Ja sam ta devojka." "Ne, ne. Nisi. Ti si tako ružna. Ona je bila tako lepa. Ti nisi ta devojka." "Ne, ja jesam ta devojka, ali sam sada odvojila svoju lepotu u drugi lonac." "Šta je to?" Ona mu pokaza: "To je moja lepota, ove izlučevine (stolica i povraćka). To je sadržaj." Zpravo, bilo ko može biti veoma snažan (robustan) ili veoma lep - ako izbaci stolicu tri ili četiri puta, istog trenutka se sve menja.
Dakle, moja poenta je, kao što je navedeno u Śrīmad-Bhāgavatamu, da je ovaj telesni koncept života nije toliko sangviničan (punokrvan). Yasyātma-buddhiḥ kuṇape tri-dhātuke (SB 10.84.13).