SR/Prabhupada 0131 - Potpuno je prirodno predati se ocu
Lecture on BG 7.11-16 -- New York, October 7, 1966
Ovo ludilo, ovu halucinaciju, ovu iluziju materijalnog sveta je veoma teško nadići. Veoma je teško. Ali, Gospodin Kṛṣṇa kaže, mām eva ye prapadyante māyām etāṁ taranti te (BG 7.14). Ako se neko dragovoljno ili razumevši koliko je njegov život bedan (mizeran), preda Kṛṣṇi, "Dragi moj Kṛṣṇa, zaboravio sam Te toliko mnogo života. Sada razumem da si Ti moj otac, moj zaštitnik. Predajem Ti se." Isto kao kad izgubljeno dete ode ocu. "Dragi moj oče, zbog mog nerazumevanja sam napusti tvoju zaštitu, ali sam patio. Sada sam ti došao." Otac zagrli dete, "Dragi moj dečače, dođi. Svih ovih dana sam brinuo za tebe. Oh, tako sam radostan što si se vratio." Otac je tako ljubazan. I mi smo u istom položaju. Čim se predamo Vrhovnom Gospodu... To nije tako teško. Da li je toliko teško da se sin preda ocu? Da li mislite da je to tako teško? Sin se predaje svom ocu. To je sasvim prirodno. To nije uvreda. Otac je uvek superioran. Dakle, ako ja dodirnem stopala svome ocu, ako se poklonim pred njim, to je blaženstvo. To je za mene slava. Nema uvrede. Ništa nije teško. Zašto se ne bismo predali Kṛṣṇi?
To je proces. Mām eva ye prapadyante. "Sva ova zbunjena živa bića, kada Mi se predaju," māyām etāṁ taranti te (BG 7.14), "nemaju više nikavu patnju (bedu) u životu." Ona odjednom dolaze pod očevu zaštitu. Na kraju Bhagavad-gīte ćete naći, ahaṁ tvāṁ sarva-pāpebhyo mokṣayiṣyāmi mā śucaḥ (BG 18.66). Kada otac... Kada se dete nalazi na majčinim grudima, majka ga štiti. Ukoliko postoji ikakva opasnost, majka je spremna da svojim životom zaštiti dete. Slično tome, kada se nalazimo pod zaštitom Boga, nema straha.