SR/Prabhupada 0165 - Pročišćene aktivnosti se nazivaju "bhakti"
Lecture on BG Introduction — New York, February 19-20, 1966
Vrhovna svesnost će biti objašnjena u Bhagavad-gīti u poglavlju u kojem se objašnjava razlika između jīve i īśvare. Kṣetra-kṣetra-jña. Kṣetra-jña, objašnjeno je da je Gospod takođe kṣetra-jña ili svestan, a da su jīve ili živa bića takođe svesna. Međutim, razlika je u tome da su živa bića svesna unutar svojih ograničenih tela, a Gospod je svestan svih tela. Īśvaraḥ sarva-bhūtānāṁ hṛd-deśe 'rjuna tiṣṭhati (BG 18.61). Gospod živi unutar srca svakog živog bića, pa je, prema tome, svestan psihičkih aktivnosti svake jīve ponaosob. To ne bi trebalo da zaboravimo. Takođe je objašnjeno da Paramātmā ili Vrhunska Božanska ličnost živi u svačijem srcu kao īśvara, kao kontrolor i On daje uputstva (smernice). On daje uputstva. Sarvasya cāhaṁ hṛdi sanniviṣṭhaḥ (BG 15.15). On se nalazi u svačijem srcu i daje uputstva da delujemo kako On želi.
Živo biće zaboravlja šta mu je činiti. Pre svega, ono je odlučno da deluje na određeni način, a onda se zapliće u akcije i reakcije svoje sopstvene karme. Ali, kada napusti jednu vrstu tela, kada uđe u drugu vrstu tela... Baš kao što mi zamenjujemo jednu vrstu odeće drugom, slično tome je objašnjeno u Bhagavad-gīti, vāsāṁsi jīrṇāni yathā vihāya (BG 2.22). Osoba presvlači (menja) različito odelo, slično tome, živa bića menjaju različita tela, seoba duše i privlačenje akcija i reakcija prethodnih aktivnosti. Te aktivnosti mogu da se promene kada se živo biće nalazi u maniru dobrote, u stanju zdravog razuma i kada razume koje aktivnosti treba da prihvati i ako to uradi, onda sve akcije i reakcije njegovih prošlih aktivnosti mogu da se promene. Prema tome, karma nije večna.
Ostale stvari, od pet - īśvara, jīva, prakṛti, kāla i karma - ove četiri stvari su večne, dok karma, stavka poznata kao karma, ona nije večna. Svesnost īśvara, vrhovna svesnost īśvara i razlika između vrhovne svesnosti īśvare ili Gospoda i živog bića, u sadašnjim uslovima je ovakva. Svesnost, svesnost i Gospoda i živog bića, ta svesnost je transcedentalna. Nije tačno da ova svesnost nastaje iz materije. To je pogrešna ideja. Teorija da se svesnost razvija pod određenim uslovima kombnovanja materije nije prihvaćena u Bhagavad-gīti. To ne može. Svesnost može iskrivljeno da se rflektuje zbog prekrivenosti materijalnim situacijama, baš kao što svetlo, kada se reflektuje kroz obojeno staklo, može poprimiti boju stakla. Slično tome, na svesnost Gospoda ne utiče materija. Vrhovni Gospod, baš kao Kṛṣṇa, On kaže mayādhyakṣeṇa prakṛtiḥ (BG 9.10). Kada se spusti u ovaj materijalni svet, Njegova svesnost nije pod uticajem materije. Da na Njegovu svesnost utiče materija, On ne bi bio sposoban da govori o transcendentalnim temama u Bhagavad-gīti. Osoba ne može da govori išta o transcendentalnom svetu a da njena svesnost nije oslobođena materijalne kontaminacije. Dakle, Gospod nije materijalno zaprljan. Ali, naša svesnost u sadašnjem trenutku je materijalno zaprljana.
Dakle, sve što nas Bhagavad-gītā uči je da moramo da pročistimo materijalno zaprljanu svesnost i u takvoj čistoj svesnosti trebamo delovati. To će nas učiniti srećnim. Mi ne možemo zaustaviti naše aktivnosti. Aktivnosti moraju da se pročiste. A te pročišćene aktivnosti se nazivaju bhakti. Bhakti znači da te aktivnosti liče na obične aktivnost, ali to nisu kontaminirane (uprljane) aktivnosti. To su pročišćene aktivnosti. Neuk čovek može da primeti da bhakta radi poput običnih ljudi, ali osoba sa nedovoljno znanja ne zna da aktivnosti bhakte ili aktivnosti Gospoda nisu zaprljane nečistom svesnošću materije, nečistoćom triju guṇa, modaliteta prirode, već je to transcendentalna svesnost. Dakle, treba da znamo da je naša svesnost uprljana materijom.