SR/Prabhupada 0166 - Ne možeš da zaustaviš sneg kada pada
Lecture on BG 2.7-11 -- New York, March 2, 1966
Ne bi trebalo da zaboravimo da stalno patimo. Postoje tri vrste patnje. Ne govorim o ovom ekonomskom problemu ili... To je takođe druga vrsta patnje. Ali prema Vedskom znanju - što je činjenica - postoje tri vrste patnje. Jedna vrsta patnje pripada telu i umu... Sad, pretpostavimo da ja imam neku glavobolju. Osećam nekada da mi je jako toplo, nekada da mi je jako hladno, ima tako puno telesnih patnji. Slično tome, mi imamo patnje uma. Mom umu nije dobro danas. Ja sam bio... Neko me je nazvao nekim imenom. Dakle, ja patim. Ili sam izgubio nešto, ili nekog prijatelja, puno toga je tu... Dakle patnje tela i uma, i zatim i patnje od strane prirode, prirodne patnje. Ovo se zove adhidaivika, nad čime mi nemamo nikakvu kontrolu. Ne možemo upravljati nijednom vrstom patnje, naročito... Pretpostavimo da je snežna mećava. Čitav grad New York je zatrpan snegom, i svi ispaštamo tu neprijatnost. To je jedna vrsta patnje. Ali mi nemamo nikakvu kontrolu. Mi ne možemo zaustaviti sneg da pada. Razumete? Ako neki, neki, vetar zaduva, hladan vetar, mi ga ne možemo zaustaviti. Ovo se zove adhidaivika patnja. A patnja uma i patnja tela se zovu adhyātmika. Postoje i druge patnje, adhibhautika, napad drugih živih bića. Neki moj neprijatelj, neka životinja ili neki crv, toliko i je puno. Dakle, ove tri vrste patnje su uvek prisutne. Uvek. I... Ali mi ne želimo sve te patnje. Kad dođemo do ovog pitanja...
Sada, Arđuna je ovde svestan da,, Postoji borba, i moja je dužnost da se borim sa neprijateljem, ali tu postoji i patnja, jer su to moji rođaci." Dakle, on se tako oseća. Prema tome, osim ako ljudsko biće nije svesno i probuđeno činjenicom da svi mi uvek patimo, ali ne želimo sve ove patnje... Ovo pitanje... Takva osoba obavezno treba da priđe duhovnom učitelju, kada bude svesna ovoga. Vidite? Toliko dugo on je kao životinja, tako da ni ne zna da stalno pati... Osoba to ne zna, nju to ne zanima, ili ne želi da napravi to reši. Ovde, Arđuna pati, i želi to da reši, te stoga prihvata duhovnog učitelja. Na taj način, kada smo svesni naših patnji, razbuđeni smo u situaciji patnje... Patnja je tu. Zaborav ili neznanje nemaju ništa ne znače. Patnja je tu. Ali, kada je osoba veoma ozbiljna da reši svoju patnju, onda joj je potreban duhovni učitelj. Baš kao što Arđuna sada traži duhovnog učitelja. Da li je jasno? Da. Ta patnja je tu. Ona ne zahteva nikakvu edukaciju, jednostavno razmišljajući tako, razmišljajući bar malo,da,, Ja ne želim svu ovu patnju, ali patim. Zašto? Postoji li neko rešenje? Postoji li...?" Ali, rešenje je tu. Svi ovi spisi, svo ovo vedsko znanje, sve... I ne samo vedsko znanje... Sad... O, zašto vi idete u školu? Zašto idete na fakultet? Zašto učite o raznim naukama? Zašto izučavate pravo? Sve je ovo namenjeno stavljanju tačke na naše patnje. Kad ne bi bilo patnje, niko se ne bi obrazovao. Vidite? Ali, osoba misli,,Ako sam obrazovan, ako postanem doktor ili advokat ili možda inženjer, biću srećan." Srećan. To je krajnji cilj.,,Dobiću dobar posao, posao za vladu. Biću srećan."
Tako je sreća kraj svake, mislim, svakog nastojanja. A... Ali to ublažavanje patnje, sve je to privremeno. Prava patnja, prava patnja nastaje zbog naše, zbog ovog materijalnog postojanja te tri vrste patnje. I tako, kada je osoba svesna te patnje i želi da pronađe rešenje, onda postoji potreba za duhovnim učiteljem Sada, ako želite da rešite vaše patnje i želite da se posavetujete sa nekim kakvu vrstu osobe treba da sretnete, koja bi mogla da zaustavi svu vašu patnju? Mora postojati takvo razmišljanje. Ako tragate za draguljem, dijamantom, nekom veoma vrednom stvari, a odete u prodavnicu namirnica usled takvog neznanja - morate biti prevareni. Moraju vas prevariti. Morate barem da odete do draguljarnice.Prodavnice dragog kamenja, razumete? Toliko znanja morate imati.