SR/Prabhupada 0174 - Svako živo biće je dete Boga
Lecture on SB 1.8.26 -- Los Angeles, April 18, 1973
Svako živo biće je dete Boga. Bog je Vrhovni Otac. Kṛṣṇa kaže: ahaṁ bīja-pradaḥ pitā. "Ja sam otac, koji daje, svih živih bića." Sarva-yoniṣu kaunteya (BG 14.4). "U kom god obliku da žive, oni su svi živa bića, oni su Moji sinovi." Zapravo to je istina. Sva živa bića, svi smo mi sinovi Boga. Ali, mi smo to zaboravili. Zato se borimo. Kao, recimo, u nekoj finoj porodici, ako osoba zna: "Otac nam pribavlja hranu. Zato, braćo, zašto da se borimo?" Slični tome, ako postanemo svesni Boga, ako postanemo svesni Kṛṣṇe, ta borba će prestati. "Ja sam Amerikanac, ja sam Indijac, ja sam Rus, ja sam Kinez." Sve te budalaštine će nestati. Pokret svesnosti Kṛṣṇe je tako fin. Čim ljudi postanu svesni Kṛṣṇe, ta borba, ta politička borba, borba nacija će istog trenutka nestati. Zato što će pristupiti pravoj svesnosti da sve pripada Bogu. A kao deca, dete u porodici ima pravo da koristi ono što mu otac obezbeđuje, slično tome, ako je svko delić i čestica Boga, ako je svako dete Boga, onda svako ima pravo da koristi ono što pripada ocu. Dakle, to pravo... Ne da to pravo pripada ljudskom biću. Prema Bhagavad-gīti, to pravo pripada svim živim bićima. Nije važno da li je ljudsko biće ili životinja ili drveće ili ptice ili zver ili insekt. To je svesnost Kṛṣṇe. Mi ne razmišljmo tako da je samo moj brat dobar, da sam ja dobar, da su svi ostali loši. Mi mrzimo takvu ograničenu, osakaćenu svesnost, odbacujemo je. Mi mislimo: paṇḍitāḥ sama-darśinaḥ (BG 5.18). Pronaćićete to u Bhagavad-gīti.
- vidyā-vinaya-sampanne
- brāhmaṇe gavi hastini
- śuni caiva śva-pāke ca
- paṇḍitāḥ sama-darśinaḥ
- (BG 5.18)
Osoba koja je paṇḍita, koja je učena, vidi sva živa bića kao ravnopravna. Prema tome, Vaiṣṇava je samilostan. Lokānāṁ hita-kāriṇau. Oni zapravo mogu da budu od korist ljudskom biću. Oni vide, zapravo osećaju da su sva ta živa bića delići i čestice Boga. Na ovaj ili onaj način, ta bića su došla u kontakt sa ovim materijalnim svetom i prema različitoj karmi, dobila su različite vrste tela. Dakle, paṇḍite, oni koji su učeni, ne prave diskriminaciju: "Ovo je životinja, one treba da se pošalju u klanicu, a ovo je čovek, on će da ih jede." Ne. Zapravo, osoba svesna Kṛṣṇe je ljubazna prema svima. Zašto da se životinje kolju. Zato je naša filozofija ne jesti meso. Ne jesti meso. Ne možete. Ali, oni neće da nas čuju. "Oh, kakva glupost? To je naša hrana. Zašto da ga ne jedemo?" Zato što edhamāna-madaḥ (SB 1.8.26). Oni su intoksicirane bitange. Neće da čuju pravu istinu.