SR/Prabhupada 0233 - Svesnost Krišne dobijamo milošću gurua i Krišne
Lecture on BG 2.4-5 -- London, August 5, 1973
Kṛṣṇa ima neprijatelje. Arisudana. I On mora da ih ubije. Kṛṣṇa ima dve obaveze (dva posla): paritrāṇāya sādhūnāṁ vināśāya ca duṣkṛtam (BG 4.8). Zločinci... Oni su zločinci. Demoni koji izazivaju Kṛṣṇu, koji žele da se takmiče sa Kṛṣṇom, koji žele da dele ono što pripada Kṛṣṇi, svi u oni neprijatelji Kṛṣṇe i oni bi trebalo da budu ubijeni. Ubijanje je u redu kada je u pitanju neprijatelj, a inače ne. Zatim, sledeće pitanje je, " U redu, priznajem da možeš da ubiješ neprijatelje, Ali, kako to da me savetuješ da ubijem svoje duhovne učitelje? Gurūn ahatvā." Ali, ako je za Kṛṣṇu, ako je potrebno, moraš da ubiješ i svog gurua (duhovnog učitelja). To je filozofija. Za Kṛṣṇu. Ako Kṛṣṇa želi, onda ne možeš... Ako Kṛṣṇa želi da ti ubiješ svog duhovnog učitelja, onda to moraš da uradiš. To je svesnost Kṛṣṇe. Naravno, Kṛṣṇa neće tražiti od tebe da ubiješ duhovnog učitelja, ali... Zato što su duhovni učitelj i Kṛṣṇa isto. Guru-kṛṣṇa-kṛpāya (CC Madhya 19.151). Mi dobijamo svesnost Kṛṣṇe milošću duhovnog učitelja i Kṛṣṇe. Zato pravi duhovni učitelj nikada ne sme da se ubije, ali takozvani duhovni učitelj mora da bude ubijen. Takozvani, pseudo duhovni učitelj, lažni duhovni učitelj treba da bude ubijen. Baš kao Prahlāda Mahārāja. Dok je Prahlāda Mahārāja... On je stajao. Ovde je Nṛsiṁhadeva ubijao njegovog oca. Otac je duhovni učitelj. Sarva-devamayo guruḥ (SB 11.17.27). Slično tome, otac je takođe duhovni učitelj, bar službeni. Materijalno, on je duhovni učitelj. Pa, kako je onda Prahlāda Mahārāja dozvolio Nṛsiṁhadevu da ubije njegovog duhovnog učitelja? Njegov otac. Svi znaju da je Hiraṇyakaśipu njegov otac. Da li biste voleli da vidite da vašeg oca ubije neka osoba, a da vi samo stojite? Ne biste protestovali? Da li je to vaša dužnost? Ne, to nije vaša dužnost. Kada je vaš otac napadnut, vi morate da protestujete. Ako ništa drugo, ako ste u mogućnosti, morate se boriti. Prvo svi položite svoje živote: "Kako to da mog oca ubijaju pred mojim očima?" To je naša dužnost. Ali, Prahlāda Mahārāja se nije bunio. On je mogao da zahteva - on je bhakta - "Dragi moj gospodine, Prabhu, moj Gospode, Ti možeš da poštediš mog oca." On je to uradio. Ali je znao da "Ne ubijaju mog oca. To je samo telo oca." Kasnije, on je molio za svog oca na drugačiji način. Pre svega, kada je Nṛsiṁhadeva bio ljut, On je ubijao telo, Prahlāda Mahārāja je znao "Ovo telo nije moj otac. Duša je moj otac. Zato neka se Gospod zadovolji ubijanjem tela mog oca, a onda ću ga spasiti. "