SR/Prabhupada 0238 - Bog je dobar, On je svedobar
Lecture on BG 2.3 -- London, August 4, 1973
Dakle, ataḥ śrī-kṛṣṇa-nāmādi na bhaved grāhyam indriyaiḥ (CC Madhya 17.136). Kako običan čovek može da razume ovo ponašanje Kṛṣṇe? Pošto poseduju obična čula, oni greše. Zašto Kṛṣṇa? Čak i Kṛṣṇain bhakta (obozavalac), Vaiṣṇava. To je takođe navedeno. Vaiṣṇavera kriyā mūdra vijñeha nā bujhaya (CC Madhya 17.136). Čak i Vaiṣṇava ācārya, šta on radi, čak i veoma stručna inteligentna osoba ne može da razume zašto to radi. Prema tome, ne bi trebalo da pokušavamo da imitiramo autoritete, nego moramo da sledimo naredbu, nalog koji nam daje viši autoritet. To nije moguće. Kṛṣṇa budi u Arjuni žar za borbom. To ne znači da i mi to teba da radimo, da budimo žar, ne. To bi bilo nemoralno. Za Kṛṣṇu to nije nemoralno. Štagod da On radi... Bog je dobar, On je svedobar. Mi to treba da prihvatimo. Štagod da On radi, to je svedobro. To je jedna strana. A štagod da ja radim bez naloga autoriteta, to je loše. Njemu nije potrebna naredba od bilo koga drugog. Īśvaraḥ paramaḥ kṛṣṇaḥ (Bs. 5.1). On je vrhovni kontrolor. Njemu nisu potrebne bilo čije instrukcije. Štagod da On radi, To je savršeno. To je razumevanje Kṛṣṇe. A ne da ću ja da učim o Kṛṣṇi na svoj sopstveni način. Kṛṣṇa ne podleže vašem ispitivanju ili vašem testu. On je iznad svega. On je transcedentalan. Prema tome, oni koji ne poseduju transcedentalnu viziju, pogrešno razumeju Kṛṣṇu. On je ovde direktno privlačan.
- klaibyaṁ ma sma gamaḥ pārtha
- naitat tvayy upapadyate
- kśūdraṁ hṛdaya-daurbalyaṁ
- taktvottiṣṭha parantapa
- (BG 2.3)
Parantapa je, ova reč, tačno ta reč, se koristi kad žellimo reći "Ti si kṣatriya, ti si kralj. Tvoj posao je da kazniš kriminalce. To je tvoj posao. Ne možeš da opravdavaš kriminalce." Ranije su kraljevi bili tako... Sam kralj je sudio. Kriminalac je dovođen pred kralja i ako bi kralj mislio da je to mudro, uzeo bi svoj mač i istog trenutka mu odrubio glavu. To je bila dužnost kralja. Čak ne tako davno, pre oko sto godina u Kašmiru, kralj bi, čim bi lopov bio uhvaćen i bio izvden pred kralja i ako bi se dokazalo da je lopov, da je ukrao, istog trenutka kralj bi mu lično odsekao šake, odfikario bi ih. Pre samo sto godina. Tako bi svi ostali lopovi bili upozoreni, "Ovo je vaša kazna." Tako nije bilo lopovluka. Nije bilo krađa, niti provala u Kašmiru. Čak i kad bi neko nešto izgubio na putu, to bi tu samo ležalo. Niko to ne bi dirao. Naredba je bila, kraljeva naredba je bila, "Ako nešto leži na ulici nezbrinuto, ne smete da to ditrate. Osoba koja je to ostavila može da dođe i da pokupi. Vi ne smete to da uzimate." Pre samo sto godina. Dakle, ova najviša (kapitalna) kazna je potrebna. Danas je kapitalna kazna zanemarena. Ubice ne bivaju obešeni. Sve je to greška, nepodobnost. Ubica mora biti ubijen. Bez milosti. Zašto samo ubica ljudi? Čak i ubica životinja bi trebalo istog trenutka da se veša. To je kraljevstvo. Kralj mora biti strog.