SR/Prabhupada 0272 - Bhakti je transcendentalna
Lecture on BG 2.7 -- London, August 7, 1973
Dakle, to su aktivnosti, budalaste aktivnosti. Ali, kada je osoba u dobroti, ona je trezvena. Ona može da razume vrednost života, kako treba da se živi, šta je svrha života, šta je cilj života. Cilj života je da razumemo Brahman-a. Brahma jānātīti brāhmaṇaḥ. Prema tome, dobra osobina znači brāhmaṇa. Slično tome, kṣatriya. Oni su guṇa-karma-vibhāgaśaḥ. Guṇa. Guṇa mora da se uzme u obzir. Śrī Kṛṣṇa je zato rekao: catur vārṇyaṁ mayā sṛṣṭaṁ guṇa-karma-vibhāgaśaḥ (BG 4.13). Mi smo prihvatili neku vrstu guṇe. Veoma je teško. Ali, mi istog trenutka možemo da nadiđemo sve guṇe. Istog trenutka. Kako? Procesom bhakti yoge. Sa guṇān samatītyaitān brahma-bhūyāya kalpate (BG 14.26). Ako prihvatite proces bhakti-yoge, onda niste više pod uticajem ni jedne od ovih osobina - dobrote, strasti i neznanja. To je takođe navedeno u Bhagavad-gītā-i: māṁ ca avyabhicāriṇī bhakti-yogena sevate. Svako ko se angažuje u devocijskom (predanom) služenju Kṛṣṇe, avyabhicāriṇī, bez ikavog odstupanja, verno, sa posvećenom pažnjom, takva osoba, māṁ cāvyabhicāriṇī yogena, māṁ ca avyabhicāreṇa yogena bhajate māṁ sa guṇān samatītyaitān (BG 14.26). Istog trenutka, takva osoba postaje transcendentalna prema svim osobinama. Dakle, predana služba se ne nalazi unutar ovih materijalnih osobina. One se nadilaze. Bhakti je transcendentalna. Prema tome, ne možete razumeti Kṛṣṇu ili Boga bez bhakti. Bhaktyā māṁ abhijānāti (BG 18.55). Samo bhaktyā māṁ abhijānāti. U protivnom, nije moguće. Bhaktyā māṁ abhijānāti yāvan yas cāsmi tattvataḥ. Realno, zapravo, ako želite da razumete šta je Bog, onda morate da usvojite ovaj proces bhakti, predanog služenja. Onda ćete nadići (sve). Prema tome, u Śrīmad Bhāgavatamu, Nārada je rekao: tyaktvā sva-dharmaṁ caraṇāmbujaṁ harer (SB 1.5.17). Ukoliko neko, čak i zbog sentimentalnosti, odustane od, odustane od svoje obaveze koja ga obuzima prema guṇi... To se naziva svadharma... Svadharma znači nečija dužnost prema osobinama koje je stekao. To se naziva svadharma. Brāhmaṇa, kṣatriya, vaiśya, śūdra, oni su podeljeni guṇa-karma-vibhāgaśaḥ (BG 4.13), prema guṇama i karmi.
Dakle, ovde Arjuna govori kārpaṇya-doṣopahataḥ-svabhāvaḥ (BG 2.7). "Ja sam kṣatriya." On razume da: "Ja činim loše. Odbijam da se borim. Prema tome, to je kārpaṇya-doṣa, škrto." Škrto znači da ja imam neka sredstva za trošenje, ali ako ih ne trošim to se zove škrtarenje, kṛpaṇatā. Dakle, kṛpaṇatā. Postoje dve klase ljudi, brāhmaṇe i śūdre. Brāhmaṇe i śūdre. Brāhmaṇa znači da nije škrt. On ima priliku, ogromno preimućstvo ovog tela u ljudskom obliku koje vredi mnogo miliona dolara, ovo ljudsko... Ali, ne koristi ga pravilno. Samo ga gleda: "Kako sam lep(a)." To je sve. Samo troši svoju lepotu ili koristi svoju imovnu, ljudsko... To je brāhmaṇa, biti slobodouman.