SR/Prabhupada 0427 - Duša se razlikuje od grubog i suptilnog tela
Lecture on BG 2.11 -- Edinburgh, July 16, 1972
Prema vedskom sistemu, postoje četiri klase ljudi u društvu. Cātur-varṇyaṁ mayā sṛṣṭaṁ guṇa-karma-vibhāgaśaḥ (BG 4.13). Ljudsko društvo mora biti podeljeno na četiri klase ljudi. Baš kao što u našem telu postoje četiri različita odseka: odsek mozga, odsek ruku, odsek stomaka i odsek nogu. Sve vam je to potrebno. Ako želite da održavate telo, onda pravilno treba da održavate vašu glavu, vaše ruke, vaš stomak i noge. Saradnja. Mnogo puta ste čuli o kastinskom sistemu Indije: brāhmaṇa, kṣatriya, vaiśya, śūdra. To nije veštački. To je prirodno. U bilo kom društvu, ne samo u Indiji, u bilo kojoj drugoj zemlji, postoje te četiri klase ljudi. Klasa inteligentnih, klasa administratora, klasa proizvođača i klasa radnika. Zovete ih drugačijim imenima, ali takva podela mora da postoji. Kao što sam vam rekao, postoji podela u mom telu - odsek mozga, odsek ruku, odsek stomaka i odsek nogu. Dakle, svi kraljevi pripadaju odseku ruku za zaštitu naroda. Ranije, kṣatriye... Kṣatriya znači onaj koji pruža zaštitu stanovništvu od drugih neprijatelja. To se naziva kṣatriya.
Dakle, poenta je da je Kṛṣṇa rekao Arjuni: "Zašto odstupaš od svoje dužnosti? Misliš li da će tvoj brat ili tvoj ujak ili tvoj deda na drugoj strani biti mrtvi nakon borbe? Ne. To nije tako." Poenta je da je Kṛṣṇa želeo da poduči Arjunu da je ovo telo različito od osobe. Baš kao što se svako od nas razlikuje od košulje i kaputa. Slično tome, mi, živa bića, se razlikujemo od grubog i suptilnog tela. To je filozofija Bhagavad-gītā-e. Ljudi to ne razumeju. Obično ljudi razumeju da su ovo telo. To je odbačeno (osuđeno) u śāstrama.
- yasyātma-buddhiḥ kuṇape tri-dhātuke
- sva-dhīḥ kalatrādiṣu bhauma ijya-dhīḥ
- yat-tīrtha-buddhiḥ salile na karhicij
- janeṣv abhijñeṣu sa eva go-kharaḥ
- (SB 10.84.13)
Go znači krava, a khara znači magarac. Svako ko živi u telesnoj koncepciji života, yasyātma-buddhiḥ kuṇape tri-dhātuke... Telesna koncepcija života je namenjena životinjama. Pas ne zna da nije ovo telo, da je čist duh (duša). Ali čovek, ako je obrazovan, on može da razume da nije ovo telo, da je različit od ovog tela. Kako možete da razumete da smo mi različiti od ovog tela? To je veoma prost metod. Pronaćićete ovde u Bhagavad-gītā-i, rečeno je -
- dehino 'smin yathā dehe
- kaumāraṁ yauvanaṁ jarā
- tathā dehāntara-prāptir
- dhīras tatra na muhyati
- (BG 2.13)
Dehinaḥ... Asmin dehe, u ovom telu, postoji duša, dehī... Dehī znači vlasnik (imalac) ovog tela. Ja nisam ovo telo. Ako me pitate - "Šta..." Baš kao što ponekad pitamo dete - "Šta je ovo?" Rećiće - "To je moja glava". Slično tome, ako i mene ili bilo koga pitate - "Šta je to?" Reći će - "To je moja glava". Niko neće reći - "Ja glava". Dakle, ako pažljivo analizirate sve delove tela, rećićete - "To je moja glava, moja ruka, moj prst, moja noga", ali gde je "ja"? Govori se "moje" kada postoji "ja". Ali, mi nemamo informacije o "ja". Mi jednostavno imamo informacije o "moje". To je neznanje. Dakle, čitav svet je pod utiskom da telo smatra jastvom. Mogu vam dati još jedan primer. Baš kao kad neko od vaših rođaka, recimo moj otac, umre. Ja plačem - "Oh, moj otac je otišao. Moj otac je otišao." Ali, ako neko kaže - "Zašto kažeš da je tvoj otac otišo? On leži ovde. Zašto plačeš?" "Ne, ne, ne, to je njegovo telo. To je njegovo telo. Moj otac je otišao." Prema tome, prema našem trenutnom proračunu, ja vidim vaše (tvoje) telo, vi vidite moje telo, niko ne vidi stvarnu osobu. Nakon smrti, osoba se prizove pameti: "Oh, to nije moj otac, to je telo mog oca". Vidite? Postanemo inteligentni nakon smrti. A dok živimo, u neznanju smo. To je moderna civilizacija. Dok živimo... Baš kao kad ljudi imaju polisu osiguranja da bi dobili novac. Taj novac se dobija nakon smrti, ne tokom života. Ponekad i tokom života. Moja ponenta je da doklegod živimo, mi smo u neznanju. Mi ne znamo - "Šta je moj otac, šta je moj brat, šta sam ja". Ali svi su pod utiskom - "To telo je moj otac, to telo je moje dete, to telo je moja supruga". To je neznanje. Ako proučite čitav svet, za života svi će reći - "Ja sam Englez", "Ja sam Indijac", "Ja sam hindu", "Ja sam musliman". Ali, ako pitate osobu - "Zar zaista jesi (to)?" Zbog toga što je ovo telo hindu, musliman ili hrišćanin, zato što je telo slučajno stvoreno u hinduističkom (ili) muslimanskom društvu ili je rođeno u određenoj državi, mi kažemo - "Ja sam Indijac", "Ja sam Evropljanin", "Ja sam ovo", "Ja sam ono". Ali, kada je telo mrtvo, tada kažemo - "Ne, ne, osoba koja je bila u tom telu je otišla. To je nešto drugo".