SR/Prabhupada 0440 - Teorija Māyāvādīja je da je vrhovna duša impersonalna
Lecture on BG 2.8-12 -- Los Angeles, November 27, 1968
Prabhupāda: Nastavi.
Bhakta: "U Śvetāśvatara Upaniṣadi je rečeno da Svevišnja Božanska Ličnost održava bezbrojna živa bića u skladu sa različitim položajima u koje bivaju stavljena zavisno od svog delovanja i posledica tog delovanja. Ta Svevišnja Božanska Ličnost, u obliku Svojih potpunih ekspanzija, živi u srcu svakog živog bića. Samo svete osobe koje u sebi i izvan sebe vide istog Svevišnjeg Gospodina mogu dostići savršeni, večni mir. Ista vedska istina koja je izložena Arjuni je izložena svim osobama u svetu koje se predstavljaju kao veoma učene, ali u stvari imaju samo siromašno znanje. Gospodin jasno kaže da su On sam, Arjuna i svi kraljevi prisutni na bojnom polju večno osobena bića i da Gospodin večno održava osobena živa bića."
Prabhupāda: Koji je originalni stih? Pročitaj.
Bhakta: "Nikada nije bilo vremena da Ja nisam postojao, ni ti, ni svi ovi kraljevi...(BG 2.12)"
Prabhupāda: Da, "Nikada nije bilo vremena da Ja nisam postojao, ni ti, ni svi ovi ljudi." On analitički kaže, "Ja, ti, i..." Prvo lice, drugo lice i treće lice. To je kompletno. "Ja, ti i ostali." Dakle, Kṛṣṇa kaže - "Nikad nije bilo vremena kada Ja, ti i ostale osobe okupljene na ovom bojnom polju nismo postojali". To znači - " U prošlosti, Ja, ti i svi oni smo postajali individualno". Individualno. Teorija Māyāvādīja je da je vrhovna duša impersonalna. Kako onda Kṛṣṇa može da kaže da - "Nikada nije bilo vremena kada Ja, ti i sve ove osobe nismo postojali"? To znači - "Ja sam postojao kao osoba, to si postojao kao osoba i svi ovi ljudi pred nama su isto postojali kao osobe. Nikada nije bilo vremena". Sad, koji je tvoj odgovor, Dīnadayāla? Kṛṣṇa kaže da mi nikada nismo bili izmešani. Svi smo mi osobe. A on kaže i - "Mi nikada nećemo ... Nikada neće biti vremena kada nećemo postojati". To znači da smo u prošlosti postojali kao osobe, u sdašnjosti bez ikakve sumnje postojimo kao osobe i u budućnosti ćemo takođe nastaviti da postojimo kao osobe. Pa, kada to nastupa impersonalna koncepcija. U prošlosti, sadašnjosti, budućnosti, postoje tri vremena. Hm? U svim tim vremenima mi smo indivdue (osobe). Kada onda Bog postaje impersonalan ili ja postajem impersonalan ili vi postajete impersonalni? Gde je ta šansa? Kṛṣṇa jasno kaže - "Nikada nije bilo vemena kada Ja, ti ili svi ovi individualni kraljevi ili vojnici... Nije da nismo postojali u prošlosti". Dakle, u prošlosti smo postojali kao individue i bez sumnje u sadašnjosti mi postojimo kako individue. Ti si moj učenik, ja sam tvoj duhovni učitelj, ali ti imaš svoju individualnost, ja imam svoju individualnost. Ako se ne slažeš sa mnom, možeš me napustiti. To je tvoja individualnost. Dakle, ako ti se Kṛṣṇa ne sviđa, ne možeš da podstaneš svestan Kṛṣṇe, to je tvoja individualnost. Dakle, ta individualnost se nastavlja. Slično tome, ako se ne sviđaš Kṛṣṇi, On može da ti uskrati svesnost Kṛṣṇe. A ne da je zbog toga što ti pratiš sva pravila i principe Kṛṣṇa obavezan da te prihvati. Ne. Ako On misli - "On je smejurija (budala); ne mogu da ga prihvatim", odbiće te.
Dakle, On poseduje individualnost, vi posedujete individualnost, svako poseduje individulanost. I gde dolazi pitanje impersonalizma? Nije moguće. A ako ne verujete Kṛṣṇi, ne verujete Vedama, pored svega ostalog, Kṛṣṇa je prihvaćen kao vrhovni autoritet, Božanska Ličnost. Zato, ako ne verujemo Njemu, gde je onda mogućnost napredovanja u znanju? Ne postoji mogućnost. Dakle, ne postavlja se pitanje individualnosti. To je izjava autiriteta. Sad, pored izjave autoriteta vi morate da primenite svoj razum i argumente. Da li igde možete reći da postoji sporazum između dve strane? Ne. Idite i učie. U državi, u porodici, u zajednici, u naciji nema sporazuma. Čak i u Skupštini, čak i u vašoj zemlji. Recimo u Senatu, svi rade u interesu države, ali razmišljaju na na svoj spostveni (individualni) način. Jedan misli - "Dorobit moje države će biti u ovom pravcu". U suprotnom, zašto postoji takmičenje za vreme izbora predsednika. Svi govore - "Americi treba Nixon". A druga osoba kaže - "Americi trebam ja". Dakle, zašto dvojica? Ako Americi trebate ti i ti obojica... Ne. Postoji individualnost. G-din Nixon ima jedno mišljenje. Mišljenje g-dina drugog kandidata je nešto drugo. U Skupštini, u Senatu, u Kongresu, u Ujedinjenim Nacijama svi se bore svojim individualnim stavovima. Zašto inače postoji toliko mnogo zastava na svetu. Ne možete da kažete da igde postoji impersonalizam. Personalnost (osobenost) preovladava svuda. Svuda preovladava osobenost, individualnost. Dakle, moramo to da prihvatimo. Mi moramo da primenimo svoj razum, argumente i da prihvatimo autoritet. Onda je problem rešen. U protivnom je veoma teško.