SR/Prabhupada 0441 - Kṛṣṇa je Vrhovni, a mi smo fragmentarni delovi
Lecture on BG 2.8-12 -- Los Angeles, November 27, 1968
Bhakta: "Svevišnja Božanska Ličnost je vrhovno osobeno biće, a Arjuna, Gospodinov večni pratilac, i svi prisutni kraljevi su osobena večna bića. Postojali su kao osobe u prošlosti i ostaće večne osobe. Njihova osobenost je postojala u prošlosti i nastaviće da postoji u budućnosti, bez prekida. Stoga nema razloga da se žali za bilo kojim osobenim bićem. Teorija Māyāvādīa ili impersonalista da se duhovna (individualna) duša, odvojena pokrivačem māyā-e ili iluzije , nakon oslobođenja stapa sa bezličnim Brahmanom i gubi individualno postojanje..."
Prabhupāda: Māyāvādī kažu da je osobenost māyā. Dakle, njihova koncepcija je da je duša, čitava duša jedan grumen. Njihova teorija je ghaṭākāśa poṭākāśa. Ghaṭākāśa poṭākāśa zanči... Baš kao nebo. Nebo je prostrano, imersonalno prostranstvo. U loncu, u posudi za vodu, u krčagu nebo (delu)je zatvoreno. Dakle, i u krčagu se vidi nebo, mali deo neba. E sad, kad se krčag razbije, spoljno, veće nebo i manje nebo u krčagu se izmešaju. To je teorija Māyāvādija. Ali, ta anologija ne može da se primeni. Anlogija zpodrazumeva tačke sličnosti. To je zakon analogije. Nebo ne može da se uporedi... Malo nebo unutar krčaga ne može da se poredi sa živim bićem. To je materijalno, materija. Nebo je materija, a individulano živo biće duša. Dakle, kako to možete reći? Baš kao što je mali mrav duhovna duša. Poseduje svoju individualnost. Ali veliki mrtav kamen, brdo ili planina nemaju individualnost. Dakle, materija nema individulanost (osobenost). Duša ima osobenost. Dakle, ako se tačke sličnosti razlikuju, onda nema analogije. To je zakon analogije. Dakle, ne možete da pravite alnalogiju između materije i duše. Prema tome, ta analogija je pogrešna. Ghaṭākāśa poṭākāśa. Zatim, još jedan dokaz se nalazi u Bhagavad-gītā-i. Kṛṣṇa kaže - mamaivāṁśo jīva-bhūta (BG 15.7). "Ove osobene duše su Moji delovi i čestice." Jīva-loke sanātanaḥ. I večni su. To znači da su večno delovi i čestice. Zatim kada... Kako ta teorija Māyāvādija može da se prihvati kada zbog māyā-e, zato što su prekriveni māyā-om, sada deluju kao individue, odvojeno, ali kada se ukloni prekrivač māyā-e, oni će se pomešati baš kao što se mešaju malo nebo unutar krčaga i veliko nebo van njega? Dakle, ova analogija je pogrešna što se tiče logike, kao i što se tiče autentičnog stava Veda. Oni su večni delići. Postoje mnogi drugi dokazi iz Bhagavad-gītā-e. Bhagavad-gītā kaže da duša ne može da se deli. Dakle, ako kažete da je zbog pokrivača māyā-e duša postala podeljena (rascepkana), to nije moguće. (Duša) ne može da se seče. Baš kao što jedno veliko parče paira sečete na manje delove, to je moguće zato što je to materija, ali duhovno to nije moguće. Duhovno, večno, delići su delići, a Vrhovni je Vrhovni. Kṛṣṇa je Vrhovni, a mi smo fragmentarni delovi. Mi smo večno delići. To je veoma lepo objašnjeno na raznim mestima u Bhagavad-gītā-i. Zahtevam da svako od vas ima po jednu kopiju Bhagavad-gītā-e i da je pažljivo čita. A narednog septembra ću vas ispitivati. Dakle... Naravno, to je dobrovoljno. Ali, zahtevam od vas da se spremite za ispit narednog septembra. A onaj ko položi taj ispit dobiće titulu Bhakti-śāstrī. Da li se poremetio... Da. Nastavi.
Bhakta: "Niti podržava teoriju da o osobenosti mislimo samo u uslovljenom stanju. Kṛṣṇa jasno kaže da će u budućnosti osobenost (individualnost) Gospoda i ostalih kakvi jesu..."
Prabhupāda: Kṛṣṇa nikada ne kaže će nakon oslobođenja ove osobene (individualne) duše da se pomešaju sa Vrhovnom Dušom. Kṛṣṇa nikada to nije rekao u Bhagavad-gītā-i.