SR/Prabhupada 0445 - Postala je moda da se Nārāyaṇa izjednačava sa svima
Lecture on SB 7.9.2 -- Mayapur, February 12, 1977
Pradyumna: Prevod - "Boginju sreće, Lakṣmījī, su svi prisutni polubogovi zamolili da se pojavi pred Gospodom, zato što oni iz straha to nisu mogli. Ali, čak ni ona do tada nije videla tako divan i neobičan oblik Gospodina i zato nije mogla da Mu priđe."
Prabhupāda:
- sākṣāt śrīḥ preṣitā devair
- dṛṣṭvā taṁ mahad adbhutam
- adṛṣṭāśruta-pūrvatvāt
- sā nopeyāya śaṅkitā
- (SB 7.9.2)
Dakle, Śrī, Lakṣmī je uvek u društvu Nārāyaṇa, Bhagavāna. Lakṣmī-Nārāyaṇa. Gdegod je Nārāyaṇa, tu je i Lakṣmī. Aiśvaryasya samāgrasya vīryasya yaśasaḥ śriyaḥ (Vishnou Purana 6.5.47). Śriyaḥ. Dakle, Bhagavān, Vrhovna Božanska Ličnost uvek u potpunosti poseduje šest obilja: aiśvarya, bogatstava; samāgrasya, svih bogatstava... Niko ne može da se nadmeće sa Njim. Ovde u materijalnom svetu postoji takmičenje. Ti imaš jednu hiljadu; ja imam dve hiljade; neki drugi čovek ima tri hiljade ili tri miliona. Niko ne može da kaže - "Ovo je kraj 'Imam (sav) novac' ". Ne. To nije moguće. Mora da postoji takmičenje. Sama ūrdhva. Sama znači "jednak" a ūrdhva znači "veći". Dakle, niko ne može postati jednak sa Nārāyaṇom i niko ne može biti veći od Nārāyaṇa. Danas je postala moda da daridra-nārāyaṇa. Ne. Daridra ne može biti Nārāyaṇa, niti Nārāyaṇa može biti daridra, zato što je Nārāyaṇa uvek u društvu Śrī, Lakṣmījī. Kako On može biti daridra? To su glupe izmišljotine, aparādha.
- yas tu nārāyaṇaṁ devaṁ
- brahmā-rudrādi-daivataiḥ
- samatvena vikṣeta
- sa pāṣaṇḍi bhaved dhruvam
- (CC Madhya 18.116)
Śastra kaže, yas tu nārāyaṇaṁ devam. Nārāyaṇa, Vrhovni Gospod... Brahmā-rudrādi daivataiḥ. Šta reći za daridre, čak i ako izjednačite Nārāyaṇa sa tako velikim, velikim polubogovima poput Brahmā-e ili Gospoda Śive, i ako vidite da je "Nārāyaṇa dobar poput Gospoda Brahmā-e ili Gospoda Śive," samatvena vikṣeta sa pāṣaṇḍi bhaved dhruvam, istog trenutka on je pāṣaṇḍi. Pāṣaṇḍi znači najjadniji/najbedniji. To je instrukcija śāstri. Yas tu nārāyaṇaṁ devam brahmā-rudrādi-daivataiḥ samatvena.
Dakle, postala je moda da se Nārāyaṇa izjednačava sa svima. Na ovaj način indijska kultura je rasformirana. Nārāyaṇa ne može biti jednak (sa nekim/nečim). Nārāyaṇa lično kaže u Bhagavad-gītā-i - mattaḥ parataraṁ nānyat kiñcid asti dhanañjaya (BG 7.7). Upotrebljen je druga reč - asamaurdhva. Niko ne može biti jednak sa Nārāyaṇom, Viṣṇu-tattvom. Ne. Oṁ tad viṣṇoḥ paramaṁ padaṁ sadā paśyanti sūrayaḥ (RG Veda 1.22.20). To je Ṛg mantra. Viṣṇoḥ padaṁ paramaṁ padam. Bhagavānu se obratio Arjuna - paraṁ brahma paraṁ dhāma pavitraṁ paramaṁ bhavān (BG 10.12). Paramaṁ bhavān. Dakle, ta pāṣaṇḍī mašta / umišljanje će ubiti svaki napredak u duhovnom životu. Māyāvāda. Māyāvāda. Zbog toga je Caitanya Mahāprabhu strogo zabranio druženje sa Māyāvādījima. Māyāvādī bhāṣya śunile haya sarva-naśa (CC Madhya 6.169): "Svako ko se druži sa Māyāvādījima okončao je svoj duhovni život". Sarva-naśa. Māyāvādī haya kṛṣṇe aparādhi. Treba da budete veoma, veoma pažljivi i da izbegavate te Māyāvādī bitange. Nema govora o tome da je "Nārāyaṇa postao daridra". To je nemoguće.
Dakle, Nārāyaṇa je uvek u društvu sākṣāt śrīḥ. Śrī, posebno ovde je spomenuto da je Śrī, Lakṣmījī, stalno u društvu Nārāyaṇ. Ta Śrī ekspanzija se nalazi na Vaikuṇṭhaloki. Lakṣmī-sahasra śata-sambrahma sevyamānaṁ.
- cintāmaṇi prakara-sadmasu kalpa vṛkṣa
- lakśāvṛteṣu surabhīr abhipālayantam
- lakṣmī sahasra-śata sambrahma-sevyamānaṁ
- govindam ādi-puruṣaṁ tam ahaṁ bhajāmi
- (Bs. 5.29)
Ne samo jedna Śrī, Lakṣmī, nego lakṣmī-sahasra-śata. I one služe Gospoda, sambrahma sevyamānaṁ. Mi se molimo Lakṣmījī sa sambrahma - "Majko, daj mi malo novca. Učini mi malu uslugu, mogao(la) bih biti srećan(na)". Mi obožavamo Śrī. Pa ipak, ona ne ostaje, Śrī. Drugo ime Śrī je Cañcalā. Cañcalā je u ovom materijalnom svetu. Danas mogu biti milioner, a sutra prosjak na ulici. Zato što svako obilje zavisi od novca. Niko ne može imati stalnu količinu novca. To nije moguće. Zato što je Śrī tako nestalna, oni obožavaju Gospoda sa sambrahma, sa poštovanjem. Mi ovde mislimo - "Lakṣmī možda neće otići", ali tamo, Śrī misli - "Kṛṣṇa možda neće otići". U tome je razlika. Mi se ovde bojimo da će Lakṣmī otići svakog trenutka, a oni se boje da će Kṛṣṇa otići. U tome je razlika. Dakle, kao Kṛṣṇa, tako i Nārāyaṇa, kako On može biti daridra? To je sve izmišljotina.