SR/Prabhupada 0586 - Prihvatanje novog tela ne znači da umirem
Lecture on BG 2.20 -- Hyderabad, November 25, 1972
Tako mi napravimo neki plan u životu i onda se ovo moje grubo materijalno telo okonča, mrtvo je, ali moja ideja ostaje u suptilnom telu, u umu. I pošto ostaje u umu, da bih ispunio svoju želju moram da prihvatim još jedno telo. To je zakon seljenja duše. Duša se tako zajedno sa svojim planom prenosi u drugo grubo telo. A zajedno s dušom je i Nad-duša, Svevišnja Božanska Ličnost. Sarvasya cāhaṁ hṛdi sanniviṣṭo mattaḥ smṛtir jñānam apohanaṁ ca (BG 15.15). Ta Nad-duša, Svevišnja Božanska Ličnost, daje duši inteligenciju. "Hteo si da sprovedeš u delo svoj plan. Sada imaš odgovarajuće telo i možeš to da uradiš." Tako vidimo da neko postane veliki naučnik, ili vrlo dobar mehaničar. To znači da je u prošlom životu bio mehaničar i imao neki plan i u ovom životu dobija priliku da ispuni svoju želju. On otkrije nešto i postane vrlo ugledan i poznat čovek. Karmīji žele tri stvari: lābhu-pūju-pratiṣṭhu. Žele materijalni profit i materijalno obožavanje. Žele lābhu-pūju-pratiṣṭhu i stabilnost. To je materijalni život. Tako jedno za drugim, pokušavamo da imamo neki materijalni profit, materijalno obožavanje i materijalni ugled. I zato dobijamo razne vrste tela. I to se nastavlja. U stvari prihvatanje novog tela ne znači da umirem. Ja sam tu, u svom suptilnom obliku. Na jāyate na mriyate. Prema tome, nema ni govora o rađanju i umiranju. To je samo preobražaj tela. Vāsāṁsi jīrṇāni yathā vihāya (BG 2.22), kao što će biti objašnjeno u sledećem stihu:
- vāsāṁsi jīrṇāni yathā vihāya
- navāni gṛhṇāti naro 'parāṇi
- tathā śarīrāṇi vihāya jīrṇāny
- anyāni saṁyāti navāni dehī
- (BG 2.22)
Dehī, živo biće, samo menja odeću. Ovo telo je odeća. Bila je diskusija o tome da duša nema oblik. Kako je to moguće? Ako je ovo telo moja odeća, kako to da ja nemam oblik? Kako je odeća dobila oblik? Moj kaput i košulja imaju oblik jer moje telo ima oblik. Imam dve ruke. Zbog toga moja odeća, moj kaput i košulja, takođe imaju dve ruke. Kao što je opisano u Bhagavad-gīti - vāsāṁsi jīrṇāni yathā vihāya (BG 2.22) - ako je telo odeća, onda i ja moram da imam oblik. Inače kako je ova odeća napravljena? Zaključak je vrlo logičan i vrlo ga je lako razumeti. Ako ja nemam oblik, kako to da moja odeća ima oblik? Šta je odgovor? Može li iko da kaže? Kako to da izvorno živo biće može da bude bez ruku i nogu? Ako je ovo telo moja odeća... Kao kada odete kod krojača. I on uzme meru vaših ruku, nogu i grudi. I onda sašije vaš kaput ili košulju. Slično tome, kada imate određenu vrstu odeće, to znači da imate svoj oblik, duhovni oblik. Niko ne može da pobije taj argument. A osim našeg takozvanog argumenta, moramo da prihvatimo izjavu Kṛṣṇe. Zato što je On autoritet.