SR/Prabhupada 1064 - Gospod živi u dubini srca svakog živog bića
660219-20 - Lecture BG Introduction - New York
Vrhovno svestan. To će biti objašnjeno u Bhagavad-gīti u poglavlju gde je objašnjena razlika između jīve and īśvare. Kṣetra-kṣetra-jña. Kṣetra-jña je objašnjena, da je Gospod takođe kṣetra-jña, ili svestan, a jīvas, ili živa bića su takođe svesna. Ali razlika je da je živo biće svesno u okviru svog ograničenog tela, ali Gospod je svestan svih tela. Īśvaraḥ sarva-bhūtānāṁ hṛd-deśe 'rjuna tiṣṭhati (BG 18.61).
Gospod živi u dubini srca svakog živog bića, stoga je svestan psiholoških funkcija i aktivnosti određene jīve. Ne treba da zaboravimo. Takođe je objašnjeno da Paramātmā, ili Svevišnja Božanska Ličnost, živi u svačijem srcu kao īśvara, kao kontrolor i usmerava. On daje usmerenje. Sarvasya cāhaṁ hṛdi sanniviṣṭhaḥ (BG 15.15). Smešten je u svačijem srcu i usmerava delovanje u skladu sa željama. Živo biće zaboravlja šta da radi. Prvo odluči da deluje na određeni način, a onda se zaplete u akcije i reakcje svoje sopstvene karme. Ali posle napuštanja jedne vrste tela, kada uđe u drugu vrstu tela... Kao kada ostavimo jednu vrstu odeće i uzmemo drugu, slično tome, objašnjeno je u Bhagavad-gīti that vāsāṁsi jīrṇāni yathā vihāya (BG 2.22). Kao što neko menja raznu odeću, tako živa bića menjaju razna tela, duša se seli i doživljava akcije i reakcije svojih prošlih aktivnosti. Te aktivnosti mogu da se promene kada je živo biće u guni vrline, u zdravom razumu, i shvata koje vrsta aktivnosti treba da prihvati, i ako to učini onda sve akcije i reakcije njegovih prošlih aktivnosti mogu da se promene. Dakle karma nije večna. Druge stvari, od njih četiri, pet—īśvara, jīva, prakṛti, kāla, i karma— te četiri stvari su večne, dok karma, stavka poznata kao karma, nije večna.
E sad svesni īśvara, vrhovno svesni īśvara, i razlika između vrhovno svesnog īśvare, ili Gospoda i živog bića, u sadaašnjim okolnostima, izgleda ovako. Svesanost, svesnost i Gospodina i živih bića, ta svesnost je transcendentalna. Ta svesnost nije stvorena druženjem s ovom materijom. To je pogrešna ideja. Teorija da se svesnost razvija pod određenim okolnostima materijalne kombinacije nije prihvaćena u Bhagavad-gīti. Oni ne mogu. Svesnost se može iskrivljeno odražavati zbog prekrivenosti materijalnim okolnostima, kao što se svetlost može odraziti u raznim bojama kroz obojeno staklo. Slično tome, svesnost Gospoda nije pod materijalnim uticajem. Svevišnji Gospod, baš kao što Kṛṣṇa kaže, mayādhyakṣeṇa prakṛtiḥ (BG 9.10). Kada siđe u ovaj materijalni svet, Njegova svesnost nije pod materijalnim uticajem. Ako bi Njegova svesnost bila pod materijalnim uticajem bio bi nesposoban da govori o transcedentalnim temama Bhagavad-gīte. Osoba ne može da govori ništa o transcendetalnom svetu a da nije oslobođena materijalno zagađene svesnosti. Znači Gospod nije bio materijalno zagađen. Ali naša svesnost, u sadašnjem trenutku, jeste materijalno zagađena. Dakle čitava stvar, kako Bhagavad-gītā poučava je da moramo da pročistimo materijalno zagađenu svesnost i u toj čistoj svesnosti moći ćemo da delujemo. To će da nas učini srećnima. Ne možemo da prestanemo. Ne možemo da prestanemo sa aktivnostima. Aktivnosti treba da se pročiste. I te pročišćene aktivnosti se nazivaju bhakti. Bhakti znači da one izgledaju kao obične aktivnosti, ali nisu zagađene. Pročišćene su. Neuka osoba može da vidi da bhakta radi kao običan čovek, ali osoba koja ima siromašni fond znanja ne zna da aktivnosti bhakte ili aktivnosti Gospoda nisu zagađene nečistom svesnošću materije, nečistoćom triju guna, vezujućih sila prirode, već su u transcendentalnoj svesnosti. Dakle treba da znamo da je naša svesnost materijalno zagađena.