SR/Prabhupada 1070 - Vršenje službe je večna religija živog bića
660219-20 - Lecture BG Introduction - New York
Imajući u vidu predhodni koncept sanātana-dharme, možemo da pokušamo da razumemo koncept religije iz značenja sanskitskog korena reči dharma. To je ono što je u stalnom kontaktu sa određenim objektom. Kao što je već pomenuto, kada govorimo o vatri u isto vreme se podrazumeva da su uz vatru vrelina i svetlo. Bez vreline i bez svetla nema značenja reči "vatra". Na isti način, moramo da pronađemo bitni deo živog bića koji je uvek sa njim. Taj deo koji je uvek sa živim bićem je njegov večni kvalitet, a večni deo kvaliteta živog bića je njegova religija. Kada je Sanātana Gosvāmī upitao Gospoda Śrī Caitanyu Mahāprabhua o svarūpi— već smo pričali o svarūpi svakog živog bića— svarūpa ili prava struktura živog bića, Gospod je odgovorio da je strukturni pojožaj živog bića da vrši službu Vrhovnoj Božanskoj Ličnosti. Ali, ako analiziramo ovaj deo izjave Gospodina Caitanye, lako možemo videti da je svako živo biće konstantno zaokupljeno služenjem nekog drugog živog bića. Živo biće služi drugo živo biće po različitim mogućnostima, i tako živo biće uživa u životu. Niže životinje služe ljudska bića, sluga služi svog gospodara, sluga A služi gospodara B, gospodar B služi gospodara C, gospodar C služi gospodara D i tako dalje. Kako stvari stoje, možemo videti da jedan prijatelj služi drugog, da majka služi sina ili da supruga služi svog muža ili muž služi svoju ženu. Ako bismo nastavili da istražujemo na ovaj način, videli bismo da ne postoji izuzetak u društvu živih bića po kojem mi ne nalazimo aktivnost služenja. Političar predstavlja svoj program javnosti i ubeđuje glasače u svoje mogućnosti služenja. Birači daju političaru svoj validan glas očekujući da će političar služiti društvu. Vlasnik radnje služi svoje mušterije, a zanatlija služi kapitalistu. Kapitalista služi svoju porodicu, a porodica služi glavešinu u sladu sa večnim mogućnostima većnog bića. Na ovaj način nožemo videti da ni jedno živo biće nije izuzeto iz prakse služenja nekog drugog živog bića, te na osnovu toga možemo zaključiti da je služenje ono što neprestano prati živo biće i zato slobodno možemo zaključiti da je vršenje službe živog bića večna religija živog bića. Ako se osoba izjasni da pripada određenom tipu vere u skladu sa vremenom i okolnostima rođenja, i zato tvrdi da je Hindus, Musliman, Hrišćanin, Budist ili pripadnik bilo koje druge sekte i podsekte, takvo imenovanje nije sanātana-dharma. Hindus može promeniti veru i postati Musliman ili Musliman može promeniti veru i postati Hindus ili Hrišćanin itd., ali u svim uslovima takva promena religiozne vere ne dozvoljava osobi da promeni svoje večno angažovanje služenja drugih. Hindus ili Musliman ili Hrišćanin, u svakom slučaju je nečiji sluga, i zato se ispovedanje određene vere ne smatra sanātana-dharmom, ali, ono što konstantno prati živo biće, to jest služenje, jeste sanātana-dharma. Prema tome, faktički, mi smo odnosom služenja povezani sa Vrhovnim Gospodinom. Vrhovni Gospodin je vrhovni uživalac, a mi, živa bića, smo večno Njegove vrhovne sluge. Mi smo stvoreni za Njegovo uživanje, i ako učestvujemo u tom večnom uživanju sa Vrhovnom Božanskom Osobom, to nas čini srećnim i ništa drugo. Nezavisno, kao što smo već objasnili, da nezavisno, ni jedan deo tela, šaka, stopalo, prsti ili bilo koji drugi deo tela nezavisno, ne može da bude srećan bez saradnje sa stomakom, slično, živo biće nikada ne može biti srećno bez transcedestalnog služenja u ljubavi Vrhovnog Gospodina. U Bhagavad-gīti, na obožavanje različitih polubogova se ne gleda blagonaklono, to je tako zato... Rečeno je u Bhagavad-gīti, u sedmom poglavlju, dvadesetom stihu, Gospodin kaže, (BG 7.20) kāmais tais tair hṛta-jñānāḥ prapadyante 'nya-devatāḥ. Kāmais tais tair hṛta-jñānāḥ. Oni kojima upravlja požuda, samo oni obožavaju polubogove umesto Vrhovnog Gospodina Krišnu.