SR/Prabhupada 0408 - Ugra-karma znači žestoke aktivnosti

Revision as of 18:50, 15 February 2019 by Danijela (talk | contribs) (Created page with "<!-- BEGIN CATEGORY LIST --> Category:1080 Serbian Pages with Videos Category:Prabhupada 0408 - in all Languages Category:SR-Quotes - 1975 Category:SR-Quotes - C...")
(diff) ← Older revision | Latest revision (diff) | Newer revision → (diff)


Cornerstone Laying -- Bombay, January 23, 1975

Baš kao kada smo pričali o industriji. Industrija je pomenuta u Bhagavad-gītā-i kao ugra-karma. Ugra-karma znači žestoke aktivnosti. Da bi smo živeli, potrebno je da vodimo računa o sebi. Āhāra-nidrā-bhaya-mai... To su najosnovnije potrebe ovog tela, materijalnog tela. Zato je Kṛṣṇa rekao - annād bhavanti bhūtāni (BG 3.14). Anna - znači žito za hranu - (koje) nam je potrebno. Annād bhavanti bhūtāni. To žito za hranu možemo lako da proizvedemo poljoprivredom. Na drugom mestu Kṛṣṇa kaže - kṛṣi-go-rakṣya-vāṇijyaṁ vaiśya-karma svabhāva-jam (BG 18.44). Mi proizvodimo dovoljno žitarica za hranu da bi vodili računa o sebi i čitav svet ima dovoljno zemlje. Ja sam obišao čitav svet bar četrnaest puta. Tokom proteklih osam godina putovao sam širom sveta, čak i u unutrašnjost. Video sam da postoji dovoljno zemlje, posebno u Afrci, Australiji, Americi i da možemo da proizvodimo toliko žitarica za hranu da bi lako moglo da se nahrani deset puta više stanovništva nego što trenutno postoji. Deset puta. Ne postoji nestašica hrane. Ali, problem je što smo je mi prisvojili - "To je moja zemlja." Neko kaže - "To je Amerika, moja zemlja", "Australija, moja zemlja", "Afrika, moja zemlja", "Indija, moja zemlja." To je "moje" i "ja". Janasya moho 'yam ahaṁ mameti (SB 5.5.8). To se naziva iluzija, to "ja" i "moje". "Ja sam ovo telo i to je moje vlasništvo." To se naziva iluzija. A ta iluzija, ako se nalazimo na tom nivou iluzije, onda nismo bolji od životinja. 
yasyātma-buddhiḥ kuṇape tri-dhātuke
sva-dhīḥ kalatrādiṣu bhauma ijya-dhīḥ
yat-tīrtha-buddhiḥ salile na karhicij
janeṣu abhijñeṣu sa eva go-kharaḥ
(SB 10.84.13)

Go znači krava, a kharaḥ znači magarac. Oni koji su u ovom telesnom konceptu života - ahaṁ mameti (SB 5.5.8), oni nisu bolji od ovih magaraca i krava, znači životinja. To se dešava. Neću vam oduzeti mnogo vremena, ali ću pokušati da vas ubedim (u to) šta je svrha ovog pokreta za svesnost Kṛṣṇe. Svrha ovog pokreta za svesnost Kṛṣṇe je spasiti (ljudsko društvo) ljude od toga da postanu kao životinje, krave i magarci. To je pokret. Oni su uspostavili svoju civilizaciju... Kao što je navedeno u Bhagavad-gītā-i, životinjska ili civilizacija asura, asurska civilizacija , počietak je - pravṛttiṁ ca nivṛttiṁ ca janā na vidur āsurāḥ. Asurska, demonska civilizacija, (ljudi) nemaju pojma kuda treba da se okrenu da bi dostigli savršenstvo života, pravṛtti i nivṛtti, i šta ne bi trebalo da prihvatimo - poželjno i nepoželjno. Ljudski život... Svi znaju - "Ovo je dobro (poželjno), a ovo nije dobro (poželjno) za mene". Dakle, āsurāḥ janā, oni koji su demonske osobe, oni ne znaju - "Šta je poželjno, a šta nepoželjno za mene." Pravṛttiṁ nivṛttiṁ ca janā na vidur āsurāḥ, na śaucaṁ nāpi cācāraḥ: "Nema čištoće, niti dobrog ponašanja." Na satyaṁ teṣu vidya...: "I nema istine u njihovim životima." To je asurski. Mnogo puta smo čuli "asure", "civilizacija asura", "demonska civilizacija. To je početak.

pravṛttiṁ ca nivṛttiṁ ca
janā na vidur āsurāḥ
na śaucaṁ nāpi cācāro
na satyaṁ teṣu...
(BG 16.7)

Satyam, nema istinoljublja. A prvoklasan život znači život brāhmaṇa. Satyaṁ śaucaṁ tapo. Ppočetak je satyam. Asurski život nije satya, nema istine, a prvoklasni život u ljdskom društvu, brāhmaṇe, je satyaṁ śaucaṁ tapo, i titikṣa ārjavaḥ āstikyaṁ jñānaṁ vijñānam. To je prvoklasni život.

Dakle, pokret svesnosti Kṛṣṇe je namenjen da bi stvorio idealnu klasu ljudi, prvoklasne ljude sa satyaṁ śaucaṁ tapo śamaḥ damaḥ titikṣaḥ. To je božanska civilazija. A božansku civilizaciju može čitavom svetu da podari Indija. To je posebna privilegija Indije. Zato što u drugim državama van Idije ljudi su skoro pa āsuri-janā i ugra-karma. Industrije i ostale ugra-karma su došle iz zapadnih zemalja. Na taj način, ljudi nikada neće biti srećni. To je veoma detaljno objašnjeno u šesnaestom poglavlju Bhagavad-gītā-e. Duṣpūra akaṅkṣa. Želja nikada neće biti zadovoljena ovim materijalnim napretkom. Oni ne znaju. Zaboravljaju. Zato smo odabrali Bombaj. Grad Bombaj je najbolji, najnapredniji grad u Indiji, najbolji grad u Indiji. I ljudi su veoma fini. Skloni su religiji. Bogati su. Mogu veoma lepo da prihvate bolje stvari. Zbog toga sam želeo da u Bombaju otvorim ovaj centar za širenje pokreta za svesnost Kṛṣṇe. Bez obzira na to što je bilo mnogo prepreka u mom poduhvatu, ipak, na kraju je to Kṛṣṇin posao. Biće uspešno. Dakle, danas... Pre dve godine je urađen temelj i stavljen je kamen temeljac, ali je bilo mnogo, mnogo prepreka od asuric janā-e. Sada smo, na ovaj ili onaj način malo odahnuli od tih prepreka. Sada postavljamo ovaj kamen temeljac na ovaj povoljan dan i veoma mi je drago što ste nam se pridružili.