MK/Prabhupada 0146 - Во мое одсуство, ако ја пуштите снимката ќе го слушнете сосема истиот звук.: Difference between revisions

(Created page with "<!-- BEGIN CATEGORY LIST --> Category:1080 Macedonian Pages with Videos Category:Prabhupada 0146 - in all Languages Category:MK-Quotes - 1975 Category:MK-Quotes...")
 
(Vanibot #0023: VideoLocalizer - changed YouTube player to show hard-coded subtitles version)
 
Line 6: Line 6:
[[Category:MK-Quotes - in Kenya]]
[[Category:MK-Quotes - in Kenya]]
<!-- END CATEGORY LIST -->
<!-- END CATEGORY LIST -->
<!-- BEGIN NAVIGATION BAR -- DO NOT EDIT OR REMOVE -->
{{1080 videos navigation - All Languages|Macedonian|MK/Prabhupada 0145 - Мораме да практикуваме некаков вид на тапасја|0145|MK/Prabhupada 0147 - Обичниот ориз не се нарекува врховен ориз|0147}}
<!-- END NAVIGATION BAR -->
<!-- BEGIN ORIGINAL VANIQUOTES PAGE LINK-->
<!-- BEGIN ORIGINAL VANIQUOTES PAGE LINK-->
<div class="center">
<div class="center">
Line 14: Line 17:


<!-- BEGIN VIDEO LINK -->
<!-- BEGIN VIDEO LINK -->
{{youtube_right|qkK4dI9omqY|Во мое одсуство, ако ја пуштите снимката ќе го слушнете сосема истиот звук.<br />- Prabhupāda 0146}}
{{youtube_right|jISxM2whB1E|Во мое одсуство, ако ја пуштите снимката ќе го слушнете сосема истиот звук.<br />- Prabhupāda 0146}}
<!-- END VIDEO LINK -->
<!-- END VIDEO LINK -->


<!-- BEGIN AUDIO LINK -->
<!-- BEGIN AUDIO LINK -->
<mp3player>http://vaniquotes.org/w/images/751031BG.NAI_clip4.mp3</mp3player>  
<mp3player>https://s3.amazonaws.com/vanipedia/clip/751031BG.NAI_clip4.mp3</mp3player>  
<!-- END AUDIO LINK -->
<!-- END AUDIO LINK -->


Line 26: Line 29:


<!-- BEGIN TRANSLATED TEXT -->
<!-- BEGIN TRANSLATED TEXT -->
Кришна вели како размислуваме за материјалното. Материјалистичките научници ја проучуваат земјата. Како се вика? Стручњак за почва. Тие ја проучуваат почвата: „Каде има руда? Каде има злато? Каде има јаглен? Каде има ова, она? Тие проучуваат многу нешта, но незнаат од каде доаѓаат сите тие работи. Овде... Кришна објаснува bhinnā me prakṛti: „Тоа е Мојата енергија, Моја енергија." Како се створиле овие различни хемиски елементи и земјени материи секој сака да дознае, секој разборит човек. Тука е одговорот. Тука е одговорот:  
Кришна кажува како размислувате за материјалното. Материјалистичките научници ја проучуваат земјата. Како се вика? Стручњак за почва. Тие ја проучуваат почвата: „Каде има руда? Каде има злато? Каде има јаглен? Каде има ова, она? Тие проучуваат многу нешта, но незнаат од каде доаѓаат сите тие работи. Овде... Кришна објаснува bhinnā me prakṛti: „Тоа е Мојата енергија, Моја енергија." Како се створиле овие различни хемиски елементи и земјени материи секој сака да дознае, секој разборит човек. Тука е одговорот. Тука е одговорот:  


:bhūmir āpo 'nalo vāyuḥ
:bhūmir āpo 'nalo vāyuḥ
Line 32: Line 35:
:ahaṅkāra itīyaṁ me
:ahaṅkāra itīyaṁ me
:bhinnā prakṛtir aṣṭadhā
:bhinnā prakṛtir aṣṭadhā
:([[Vanisource:BG 7.4|BG 7.4]])
:([[Vanisource:BG 7.4 (1972)|BG 7.4]])


Исто како што ова што го зборувам сега се снима. Но во мое одсуство, ако ја пуштите снимката ќе го слушнете сосема истиот звук. Тоа е мојата или било чија енергија, но bhinnā - одвоена од мене. Морате да го сфатите тоа. Сè е енергија на Бог, Кришна, но во овој материјален свет ни недостасува Кришна. Од каде доаѓа оваа енергија? Тој одговор ни недостига. Bhinnā. Оној кој знае... Истот пример. Кога ќе ја пуштиме лентата, а тој што ја слуша незнае чиј глас е снимен, нема да знае. Но оној што го познава гласот, тој ќе сфати: „Доаѓа од Прабхупада, или Свамиџи." Слично, енергијата е тука, но бидејќи го заборавивме нејзиниот извор или не го знаеме нејзиниот извор, ја прифаќаме материјата за конечна. Тоа е нашето незнаење.  
Исто како што ова што го зборувам сега се снима. Но во мое одсуство, ако ја пуштите снимката ќе го слушнете сосема истиот звук. Тоа е мојата или било чија енергија, но bhinnā - одвоена од мене. Морате да го сфатите тоа. Сè е енергија на Бог, Кришна, но во овој материјален свет ни недостасува Кришна. Од каде доаѓа оваа енергија? Тој одговор ни недостига. Bhinnā. Оној кој знае... Истот пример. Кога ќе ја пуштиме лентата, а тој што ја слуша незнае чиј глас е снимен, нема да знае. Но оној што го познава гласот, тој ќе сфати: „Доаѓа од Прабхупада, или Свамиџи." Слично, енергијата е тука, но бидејќи го заборавивме нејзиниот извор или не го знаеме нејзиниот извор, ја прифаќаме материјата за конечна. Тоа е нашето незнаење.  


Оваа пракрити, овој материјален свет е составен од овие нешта: bhūmir āpo 'nalo vāyuḥ khaṁ mano buddhir eva ca ([[Vanisource:BG 7.4|BG 7.4]]). Од каде доаѓа? Тоа Кришна го објаснува: „Тоа се Моите енергии." Затоа што мораме да знаеме, затоа... Да го сфати Кришна човек мора да знае што е земјата, што е водата, што е огнот, што е воздухот, што е небото, што е умот, што е егото. Овие материјални нешта, научниците мора да знаат од каде тие доаѓаат. Тие само теоретизираат дека водата е комбинација од некои хемиски елементи, водород, кислород. Но од каде се појавија тие елементи - водород, кислород? Тоа не можат да го одговорат. Затоа се вели acintya-śakti. acintya-śakti. Ако не прифатиш, ако одбиваш, acintya-śakti, во Бог, acintya-śakti - несфатлива енергија, тогаш „Нема Бог." Acintya-śakti-sampannaḥ.  
Оваа пракрити, овој материјален свет е составен од овие нешта: bhūmir āpo 'nalo vāyuḥ khaṁ mano buddhir eva ca ([[Vanisource:BG 7.4 (1972)|BG 7.4]]). Од каде доаѓа? Тоа Кришна го објаснува: „Тоа се Моите енергии." Затоа што мораме да знаеме, затоа... Да го сфати Кришна човек мора да знае што е земјата, што е водата, што е огнот, што е воздухот, што е небото, што е умот, што е егото. Овие материјални нешта, научниците мора да знаат од каде тие доаѓаат. Тие само теоретизираат дека водата е комбинација од некои хемиски елементи, водород, кислород. Но од каде се појавија тие елементи - водород, кислород? Тоа не можат да го одговорат. Затоа се вели acintya-śakti. acintya-śakti. Ако не прифатиш, ако одбиваш, acintya-śakti, во Бог, acintya-śakti - несфатлива енергија, тогаш „Нема Бог." Acintya-śakti-sampannaḥ.  


Сега можете да сфатите што е таа acintya-śakti. Acintya-śakti имате и вие, acintya-śakti, сите, затоа што сме делчиња и честички од Бог. Значи ситни... Но ние сме... Кој е односот? Односот е даден во шастра... Како беше? Keśāgra-śata-bhāgasya śatadhā kalpitasya ca jīva-bhāgaḥ sa vijñeyaḥ sa cānantyāya kalpate ([[Vanisource:CC Madhya 19.140|CC Madhya 19.140]]). Keśāgra-śata-bhāgasya. Колку да добиеме претстава. Колку е тоа? Врвот на влакното, тој ситен дел ако го поделите на сто делови и потоа тоа делче го поделите уште на сто. Тоа значи десетилјадити дел од врвот на влакното. Тоа е големината на џива - душата, духовната искра, молекуларен дел, атомски дел. Значи: keśāgra-śata-bhāgasya śatadhā kalpitasya ca jīva-bhāgaḥ sa vijñeyaḥ sa cānantyāya kalpate ([[Vanisource:CC Madhya 19.140|CC Madhya 19.140]]). Има своја големина, но бидејќи со материјалните очи можеме да ги видиме само грубите работи, суптилните работи не можеме да ги сфатиме. Од шастрата мораме да сфатиме, од шрути. Тогаш ќе сфатиме.  
Сега можете да сфатите што е таа acintya-śakti. Acintya-śakti имате и вие, acintya-śakti, сите, затоа што сме делчиња и честички од Бог. Значи ситни... Но ние сме... Кој е односот? Односот е даден во шастра... Како беше? Keśāgra-śata-bhāgasya śatadhā kalpitasya ca jīva-bhāgaḥ sa vijñeyaḥ sa cānantyāya kalpate ([[Vanisource:CC Madhya 19.140|CC Madhya 19.140]]). Keśāgra-śata-bhāgasya. Колку да добиеме претстава. Колку е тоа? Врвот на влакното, тој ситен дел ако го поделите на сто делови и потоа тоа делче го поделите уште на сто. Тоа значи десетилјадити дел од врвот на влакното. Тоа е големината на џива - душата, духовната искра, молекуларен дел, атомски дел. Значи: keśāgra-śata-bhāgasya śatadhā kalpitasya ca jīva-bhāgaḥ sa vijñeyaḥ sa cānantyāya kalpate ([[Vanisource:CC Madhya 19.140|CC Madhya 19.140]]). Има своја големина, но бидејќи со материјалните очи можеме да ги видиме само грубите работи, суптилните работи не можеме да ги сфатиме. Од шастрата мораме да сфатиме, од шрути. Тогаш ќе сфатиме.  


Постои строфа во Бхагавад Гита: indriyāṇi parāṇy āhur indriyebhyaḥ paraṁ manaḥ manasas tu parā buddhiḥ ([[Vanisource:BG 3.42|BG 3.42]]). Како што овде е кажано: mano buddhiḥ. Manasas ca parā buddhiḥ. По фина или супериорна од умот е интелегенцијата. Тоа е... На друго место е објаснето дека на грубите работи се мисли на овие сетила. Indriyāṇi parāṇy āhuḥ. Тоа е груба претстава. Гледам човек значи го гледам неговото тело, очи, уши, раце и нозе и сè. Тоа е груба претстава. Но по фин од овие груби сетила е умот кој управува со сетилата. Тоа не го согледувате. Indriyāṇi parāṇy āhur indriyebhyaḥ paraṁ manaḥ ([[Vanisource:BG 3.42|BG 3.42]]). Потоа умот е управуван од интелегенцијата. Manasas ca parā buddhiḥ. Тоа треба да го проучите. Ако едноставно како мрзелив човек само отфрлите: „Не постои Бог, не постои душа," тоа е будалаштина, едноставно будалаштина. Не останувајте никаквеци. Еве ја Бхагавад Гита. Сè научете многу конкретно, детално. Отворено е за секого.  
Постои строфа во Бхагавад Гита: indriyāṇi parāṇy āhur indriyebhyaḥ paraṁ manaḥ manasas tu parā buddhiḥ ([[Vanisource:BG 3.42 (1972)|BG 3.42]]). Како што овде е кажано: mano buddhiḥ. Manasas ca parā buddhiḥ. По фина или супериорна од умот е интелегенцијата. Тоа е... На друго место е објаснето дека на грубите работи се мисли на овие сетила. Indriyāṇi parāṇy āhuḥ. Тоа е груба претстава. Гледам човек значи го гледам неговото тело, очи, уши, раце и нозе и сè. Тоа е груба претстава. Но по фин од овие груби сетила е умот кој управува со сетилата. Тоа не го согледувате. Indriyāṇi parāṇy āhur indriyebhyaḥ paraṁ manaḥ ([[Vanisource:BG 3.42 (1972)|BG 3.42]]). Потоа умот е управуван од интелегенцијата. Manasas ca parā buddhiḥ. Тоа треба да го проучите. Ако едноставно како мрзелив човек само отфрлите: „Не постои Бог, не постои душа," тоа е будалаштина, едноставно будалаштина. Не останувајте никаквеци. Еве ја Бхагавад Гита. Сè научете многу конкретно, детално. Отворено е за секого.  
<!-- END TRANSLATED TEXT -->
<!-- END TRANSLATED TEXT -->

Latest revision as of 11:05, 19 October 2018



Lecture on BG 7.4 -- Nairobi, October 31, 1975

Кришна кажува како размислувате за материјалното. Материјалистичките научници ја проучуваат земјата. Како се вика? Стручњак за почва. Тие ја проучуваат почвата: „Каде има руда? Каде има злато? Каде има јаглен? Каде има ова, она? Тие проучуваат многу нешта, но незнаат од каде доаѓаат сите тие работи. Овде... Кришна објаснува bhinnā me prakṛti: „Тоа е Мојата енергија, Моја енергија." Како се створиле овие различни хемиски елементи и земјени материи секој сака да дознае, секој разборит човек. Тука е одговорот. Тука е одговорот:

bhūmir āpo 'nalo vāyuḥ
khaṁ mano buddhir eva ca
ahaṅkāra itīyaṁ me
bhinnā prakṛtir aṣṭadhā
(BG 7.4)

Исто како што ова што го зборувам сега се снима. Но во мое одсуство, ако ја пуштите снимката ќе го слушнете сосема истиот звук. Тоа е мојата или било чија енергија, но bhinnā - одвоена од мене. Морате да го сфатите тоа. Сè е енергија на Бог, Кришна, но во овој материјален свет ни недостасува Кришна. Од каде доаѓа оваа енергија? Тој одговор ни недостига. Bhinnā. Оној кој знае... Истот пример. Кога ќе ја пуштиме лентата, а тој што ја слуша незнае чиј глас е снимен, нема да знае. Но оној што го познава гласот, тој ќе сфати: „Доаѓа од Прабхупада, или Свамиџи." Слично, енергијата е тука, но бидејќи го заборавивме нејзиниот извор или не го знаеме нејзиниот извор, ја прифаќаме материјата за конечна. Тоа е нашето незнаење.

Оваа пракрити, овој материјален свет е составен од овие нешта: bhūmir āpo 'nalo vāyuḥ khaṁ mano buddhir eva ca (BG 7.4). Од каде доаѓа? Тоа Кришна го објаснува: „Тоа се Моите енергии." Затоа што мораме да знаеме, затоа... Да го сфати Кришна човек мора да знае што е земјата, што е водата, што е огнот, што е воздухот, што е небото, што е умот, што е егото. Овие материјални нешта, научниците мора да знаат од каде тие доаѓаат. Тие само теоретизираат дека водата е комбинација од некои хемиски елементи, водород, кислород. Но од каде се појавија тие елементи - водород, кислород? Тоа не можат да го одговорат. Затоа се вели acintya-śakti. acintya-śakti. Ако не прифатиш, ако одбиваш, acintya-śakti, во Бог, acintya-śakti - несфатлива енергија, тогаш „Нема Бог." Acintya-śakti-sampannaḥ.

Сега можете да сфатите што е таа acintya-śakti. Acintya-śakti имате и вие, acintya-śakti, сите, затоа што сме делчиња и честички од Бог. Значи ситни... Но ние сме... Кој е односот? Односот е даден во шастра... Како беше? Keśāgra-śata-bhāgasya śatadhā kalpitasya ca jīva-bhāgaḥ sa vijñeyaḥ sa cānantyāya kalpate (CC Madhya 19.140). Keśāgra-śata-bhāgasya. Колку да добиеме претстава. Колку е тоа? Врвот на влакното, тој ситен дел ако го поделите на сто делови и потоа тоа делче го поделите уште на сто. Тоа значи десетилјадити дел од врвот на влакното. Тоа е големината на џива - душата, духовната искра, молекуларен дел, атомски дел. Значи: keśāgra-śata-bhāgasya śatadhā kalpitasya ca jīva-bhāgaḥ sa vijñeyaḥ sa cānantyāya kalpate (CC Madhya 19.140). Има своја големина, но бидејќи со материјалните очи можеме да ги видиме само грубите работи, суптилните работи не можеме да ги сфатиме. Од шастрата мораме да сфатиме, од шрути. Тогаш ќе сфатиме.

Постои строфа во Бхагавад Гита: indriyāṇi parāṇy āhur indriyebhyaḥ paraṁ manaḥ manasas tu parā buddhiḥ (BG 3.42). Како што овде е кажано: mano buddhiḥ. Manasas ca parā buddhiḥ. По фина или супериорна од умот е интелегенцијата. Тоа е... На друго место е објаснето дека на грубите работи се мисли на овие сетила. Indriyāṇi parāṇy āhuḥ. Тоа е груба претстава. Гледам човек значи го гледам неговото тело, очи, уши, раце и нозе и сè. Тоа е груба претстава. Но по фин од овие груби сетила е умот кој управува со сетилата. Тоа не го согледувате. Indriyāṇi parāṇy āhur indriyebhyaḥ paraṁ manaḥ (BG 3.42). Потоа умот е управуван од интелегенцијата. Manasas ca parā buddhiḥ. Тоа треба да го проучите. Ако едноставно како мрзелив човек само отфрлите: „Не постои Бог, не постои душа," тоа е будалаштина, едноставно будалаштина. Не останувајте никаквеци. Еве ја Бхагавад Гита. Сè научете многу конкретно, детално. Отворено е за секого.