SR/Prabhupada 0383 - Smisao - Gaura Pahu

Revision as of 18:05, 5 November 2018 by Danijela (talk | contribs) (Created page with "<!-- BEGIN CATEGORY LIST --> Category:1080 Serbian Pages with Videos Category:Prabhupada 0383 - in all Languages Category:SR-Quotes - 1969 Category:SR-Quotes - P...")
(diff) ← Older revision | Latest revision (diff) | Newer revision → (diff)


Purport to Gaura Pahu -- Los Angeles, January 10, 1969

Gaura pahū nā bhajiyā goinu, prema-rathana-dhana helāya hārāiṅu. Ovo je još jedna pesma Narottame dāsa Ṭhākura. On kaže - " Prizvao sam svoju duhovnu smrt neobožavanjem Gospoda Caitanye". Gaura pahū nā bhajiyā goinu. Gaura pahū znači "Gospod Caitanya". Nā bhajiyā, "bez obožavanja". Goinu, "Prizvao sam svoju duhovnu smrt". I adhane yatane kari dhanu tainu. "Zašto sam prizvao duhovnu smrt? Zbog toga što se angažujem oko nečeg bezvrednog i zato što sam odbio pravu svrhu svog života." Adhana znači bezvredne svtari. A dhana znači vrednosti (vredne stvari). Zapravo, svako od nas zanemaruje svoj duhovni razvoj (emancipaciju), uključeni smo u zadovoljavanje materijnih čula, pa, prema tome, gubimo mogućnost ovog ljudskog oblika života da se uzdignemo na duhovi nivo. Ovo ljudsko telo je posebno dato uslovljenoj duši kako bi dobila šansu za duhovni razvoj (emancipaciju). Dakle, svako ko ne vodi računa o duhovnom razvoju priziva duhovnu smrt. Duhovna smrt znači da zaboravimo da smo duhovna duša. To je duhovna smrt. U životinjskom svetu je taj zaborav potpun. One (životinje) nikako ne mogu da se podsete da nisu ovo telo, da su različite od ovog tela. Jedino u ovom ljudskom telu, u ljudskom obliku života, osoba može da razume da nije ovo telo, da je duhovna duša. Dakle, mantranjem Hare Kṛṣṇa, osoba jednostavno može da razume ovu činjenicu, a obožavanjem Gospoda Caitanye, sledeći Njegove principe i načine, osoba može da mantra Hare Kṛṣṇa i veoma lako da dođe do nivoa duhovnog razumevanja. Ali, Narottama dāsa Ṭhākura kaže u naše ime da mi to zanemarujemo. Prema tome, mi prizivamo duhovnu smrt.

Onda on kaže - prema-rathana-dhana helāya hārāiṅu. Duhovni život znači razviti pravu ljubav. Svi govore ljubav. Postoji toliko mnogo bilborda, toliko papira - "ljubav, ljubav". Ali, ljubavi nema. To je iluzija. To je požuda. Ljubav prema intoksikaciji, ljubav prem seksu, ljubav prema ovome... To se dešava. Dakle, zapravo ljubav znači... Ljubav, ta reč jedino može da se primeni na Kṛṣṇu, na Boga. Zato što smo mi stvoreni u tu svrhu. Voleti znači voleti Kṛṣṇu. To je potrebno. To je duhovna ljubav. Dakle, prema-rathana. Ja mogu da dostignem taj transcendentalni položaj ljubavi, ali ga zanemarujem. Prema tome, ja prizivam svoju duhovnu smrt. A to se događa zbog mojih prošlih nedela. Svako ko ima materijalno telo mora da ima i prošla nedela. Ponekad mi govorimo o pobožnim delima. Zapravo, doklegod osoba ima materijalno telo, ne postoje pobožna dela. Pobožna dela znače da nema više materijalnog tela. To su pobožna dela. Inače treba prihvatiti kao činjenicu da je čak i Brahmā, koji je glavno živo biće u ovom Univerzumu i ima veoma dug život i svu moć, činio nedela zato što poseduje materijalno telo. Dakle, mi se spuštamo sve niže i niže, telo za telom zbog svojih nedela. U Bhāgavati je takođe navedeno da osobe ne znaju da će procesom zadovoljavanja čula dobiti još jedno (sledeće) telo. A telo je uzrok materijalne patnje. Zato što imam ovo telo ja imam glavobolje, muči me stomak. Muči me ovo i ono. Ali, čim napustimo ovo materijalno telo, nema više materijalne patnje. To je jednostavno srećan život. Brahma-bhūtaḥ prasannātmā (BG 18.54). Prasannātmā znači pun radosti, čim neko otpočne duhovni život. Dakle, zbog mojih prošlih dela, ja propuštam šansu. Apana kara mada seva...

Zašto se to dešava? Sat-saṅga chāḍi khainu asatyera vilāsa. "Odustao sam od druženja sa bhaktama, ali se družim sa običnim budalastim ljudima." Asatyera. Asat i sat. Sat znači duh. A asat znači materija. Dakle, druženje sa meterijanom vezanošću znači upletenost u ovaj materijalni, uslovljeni život. Dakle, osoba mora da se druži s bhaktama. Satāṁ prasaṅgād mama vīrya-saṁvido. Osoba može da razume Boga jedino druženjem sa bhaktama. Zbog toga se mi zalažemo za ovaj pokret, društvo svesnosti Kṛṣṇe. Zapravo, videćete da onaj ko dođe u ovo društvo, družeći se par dana, par nedelja, postaje svestan i prijavljuje se za inicijaciju i dalje napredovanje. Dakle, ovo druženje je veoma vžno. Oni koji upravljaju različitim centrima i hramovima moraju da budu veoma odgovorni ljudi zato što će sve zavisiti od njihovih iskrenih aktivnosti i karaktera. Ako su neskreni, onda neće biti efekta. Osoba može doći da se druži sa nama, ali ako nismo iskreni, onda to neće biti efektivno. Ali, ako je bhakta iskren, svako ko dođe u kontakt sa bhaktom će se promerniti. U tome je tajna. Sat-saṅga chāḍi asatyera vilāsa. Čim odbacimo društvo ovih bhakta, istog trenutka nas ščepa māyā. Čim odbacimo ovo društvo, māyā kaže - "Da, dođi u moje društvo". Bez bilo čijeg društva, niko ne može da ostane neutralan. To nije moguće. Osoba mora da se druži s māyā-om ili s Kṛṣṇom. Dakle, svi moraju da budu veoma ozbiljni u druženju sa bhaktama i Kṛṣṇom.

Kṛṣṇa znači... Kada govorimo o Kṛṣṇi, "Kṛṣṇa" znači Kṛṣṇa sa Njegovim bhaktama. Kṛṣṇa nikada nije sam. Kṛṣṇa je sa Rādhārāṇī. Rādhārāṇī je sa gopījama. A Kṛṣṇa je sa dečacima pastirima. Mi nismo impersonalisti. Mi Kṛṣṇu ne vidimo samog. Slično tome. Kṛṣṇa znači sa Kṛṣṇinim bhaktama. Dakle, svesnost Kṛṣṇe znači družiti se sa Kṛṣṇinim bhaktama. Viṣaya viṣama viṣa satata khāinu. A on kaže - "Uvek sam pio najopasniji otrov zadovoljavanja čula". Viṣaya viṣama viṣa. Viṣaya znači zadovoljavanje čula. Jedenje, spavanje, parenje i branjenje. To se naziva viṣaya. A viṣama znači opasno. A viṣa znači otrov. Ako je neko jednostavno angažovan oko ova četiri životna principa, baš kao životinje, onda može da se pretpostavi da jednostavno pije otrov. To je sve. Viṣaya viṣama satata khāinu. "Ja znam da je to otrov, ali sam suviše intoksiciran pa taj otrov pijem svakog trenutka." Gaura-kīrtana-rase magana nā painu. "I ne mogu da uronim u (da se stopim sa) pokret saṅkīrtana koji je pokrenuo Gospod Caitanya." Oh, to je zapravo činjenica. Oni koji su previše vezani za ovaj materijalistički način života ili uvek ispijaju otrov zadovoljavanja čula, oni nisu privučeni saṅkīrtana pokretom.

Na kraju Narottama dāsa Ṭhākura žali. On predstavlja nas. Ako neko dođe do te tačke žaljenja, i to je veoma lepo. On istog trenutka postaje pročišćen. Žaljenje znači pročišćenje. Dakle, on kaže - keno vā āchaya prāṇa kichu bali... "Zašto ja živim? Ne družim se s bhaktama, ne učestvujem u saṅkīrtana pokretu. Ne razumem šta je Kṛṣṇa. Ne razumem šta je Gospod Caitanya. Pa, zašto onda živim?" To je žalopojka. "Šta je moja sreća? Šta je standard moje sreće? Zašto živim?" Narottama dāsa kena nā gela. "Zato nisam odavno umro? Trebalo je da umrem. U čemu je poenta (značenje) mog života?" Dakle, to je žaljenje (žalopojka) Narottame dāsa Ṭhākura. Svako od nas bi trebalo da misli na taj način - "Ako ne možemo da se družimo s bhaktama, ako ne razumemo šta je pokret svesnosti Kṛṣṇe, ako ne dođemo u dodir sa Gospodom Caitanyom i (Njegovim) pratiocima, bolje je da umremo. I ne postoji drugi lek."