HR/Prabhupada 0131 - Prirodno je predati se ocu
Lecture on BG 7.11-16 -- New York, October 7, 1966
Ovu mahnitost, halucinacije, iluziju materijalnog svijeta je veoma teško prevazići. Veoma je teško. Ali Gospodin Kṛṣṇa kaže, mām eva ye prapadyante māyām etāṁ taranti te (BG 7.14). Ukoliko neko dobrovoljno, ili razumijevajući svoj jadan život, ukoliko se preda Kṛṣṇi, "Moj dragi Kṛṣṇa, ja sam te zaboravio toliko mnogo života. Sada ja razumijem da si Ti moj Otac, Ti si moj Zaštitnik. Ja se predajem tebi." Baš kao što izgubljeno dijete ide ocu, "Moj dragi oče, zbog svog nerazumijevanja sam otišao od tvoje zaštite, ali sam patio. Sada ja dolazim tebi" Otac prigrli, "Moj dragi dječače, ti si došao. Bio sam tako nestrpljiv za tobom sve ove dane. Tako sam sretan da si se vratio." Otac je tako divan. Mi smo u istoj poziciji. Čim se predamo Vrhovnom Gospodinu... To nije tako teško. Kada se sin predaje ocu, je li to tako težak posao? Mislite li da je to veoma težak posao? Sin koji se predaje svome ocu. To je doista prirodno. Tu nema uvrede. Otac je uvijek superioran. Ukoliko dotaknem noge svoga oca, naklonim se pred njim, to je veličanstvo. To je veličajuće za mene. Nema uvrede. Nije teško. Zašto se ne bi predali Kṛṣṇi?
Ovo je proces. Mām eva ye prapadyante. "Svi ovi zbunjeni živi entiteti, kada se predaju Meni," māyām etāṁ taranti te (BG 7.14), "oni nemaju više mizerije života" On postaje naposlijetku pod zaštitom oca. Naći ćete na kraju Bhagavad-gītā, ahaṁ tvāṁ sarva-pāpebhyo mokṣayiṣyāmi mā śucaḥ (BG 18.66). Kada god otac... Kada dijete doji, majka ga štiti. Ukoliko bude opasnosti, majka je sprmna da da svoj život prvo, onda od djeteta. Slično, kada smo pod zaštitom Boga, nema straha.