SH/Prabhupada 1063 - Osloboditi se akcija i reakcija uzrokovanih svim tim delatnostima

Previous Page - Video 1062

Next Page - Video 1064

660219-20 - Lecture BG Introduction - New York

Na primer, mi u sadašnjem životu uživamo u aktivnostima i plodovima naših aktivnosti. Recimo da sam ja biznismen koji je radio veoma naporno, koristeći inteligenciju - i zaradio gomilu novca - i sada sam uživaoc; ili sam recimo započeo biznis sa tom ogromnom sumom novca - ali nisam uspeo da postignem poslovni uspeh; izgubio sam sav uloženi novac, i u tom slučaju sam - paćenik.

Slično tome, u svakom polju našeg življenja mi uživamo, uživamo rezultate našeg rada. To se zove 'karma'. Znači, ti pojmovi, 'Išvara', 'điva', 'prakriti' - tj. 'Vrhovni Bog', 'živo biće', 'materijalna priroda', večno vreme (kalah) i naše različite aktivnosti (karma) --- sve te stvari su objašnjene u ‘Bhagavad-giti’.

E, sada, od tih pet, Gospod Bog, živa bića, materijalna priroda i vreme --- te četiri stavke su - večne. Manifestacija prakriti (materijalne prirode) može biti privremena --- ali ona pritom nije lažna. Neki filozofi kažu da je ova manifestacija materijalne prirode lažna, ali sudeći po filozofiji ‘Bhagavad-gite’, i prema filozofiji Vaišnava (onih koji su posvećeni Svevišnjem Bogu) - ti autoriteti ne prihvataju manifestaciju ovoga sveta kao - lažnu.

‘Bhagavad-gita’ i Vaišnave prihvataju manifestaciju materijalne prirode kao stvarnu --- ali privremenu. Ona je isto kao kad se oblak pojavi na nebu, i kišna sezona počne, i nakon kišne sezone se pojavi mnogo nove vegetacije svuda po poljima; ali, čim se kišna sezona završi, i taj oblak nestane - uopšteno govoreći - sva ta vegetacija se postepeno osuši i zemlja nanovo postane suvoparna.

Slično tome, ova materijalna manifestacija se pojavljuje u odredjenim intervalima, što ćemo saznati i shvatiti iz 'Bhagavad-gite': "bhutva bhutva pralijate..." (Bhagavad-gita 8.19: "... materijalna priroda se rađa ... i biva uništena..."); ta manifestacija u određenom intervalu postane veličanstvena - i onda nestane; takvo je delovanje prakriti. Međutim, takva promena se večno odvija i ponavlja, što znači da je i prakriti - večna; ona dakle nije lažna.

To je i razlog da je Bog lično naziva - "Moja prakriti": "aparejam itas tv anijam prakritim vidhi me param..." (BG 7.5: "Osim ove inferiorne (materijalne) prirode, postoji još i Moja superiorna energija, živa bića..."); reči 'bhina prakriti' i 'apara prakriti' znače - ova materijalna priroda je odvojena energija Vrhovnog Gospoda, dok su živa bića takođe energija Vrhovnog Boga --- koja nije odvojena od Njega; Bog i živa bića su večno povezani.

Znači, Bog, živo biće, materijalna priroda i vreme --- oni su svi večni. Međutim, taj peti element, 'karma' - nije večna. Efekti 'karme', tj. određene aktivnosti - mogu da budu veoma stari. Od pamtiveka, mi ili patimo ili uživamo rezultate naših aktivnosti, ali mi još uvek možemo da promenimo rezultate te naše karme, tj. naših aktivnosti; ta mogućnost promene zavisiće od perfekcije našeg znanja.

Bez sumnje, mi smo uključeni u raznorazne aktivnosti, ali pritom ne znamo koju vrstu aktivnosti treba da usvojimo - vrstu koja bi nas oslobodila akcija i reakcija izazvanih našim aktivnostima. Taj predmet je takodje objašnjen u ‘Bhagavad-giti’.

E, sada, pozicija Išvare (Vrhovnog Kontrolora) podrazumeva i vrhovnu svesnost; pozicija Išvare, tj. Vrhovnog Boga znači -’vrhovna svest’.

Đive, ili živa bića - kao delovi i delići Vrhovnog Gospodina - su takođe svesni; živo biće je isto tako svesno. Živo biće je definisano kao prakriti, energija Boga, a i materijalna priroda je definisana kao prakriti; međutim, od te dve prirode, ona prva, đive, ili živa bića - su svesna --- dok ona druga, prakriti, tj. materijalna priroda - je nesvesna; to je razlika.

To je i razlog da se ‘điva-prakrti’ naziva superiornom, jer đive imaju svesnost sličnu Božijoj. Pritom, Gospod Bog je vrhovna svesnost, što je i razlog da ne treba tvrditi da je điva, ili živo biće - podjednako vrhunski svesna; ne; živo biće ne može da bude vrhunski svesno - na bilo kojem stepenu svog savršenstva. Teorija podjednake svesnosti je varljiva; to je jedna zavaravajuća teorija: uistinu, živo biće je svesno, i to je sve; ono pritom nije vrhunski svesno.