SR/Prabhupada 0063 - Trebalo bi da postanem veliki svirač mridange
Arrival Lecture -- Dallas, March 3, 1975
Veoma sam zadovoljan što vidim ovakvu atmosferu ovde. Obrazovanje znači svesnost Kṛṣṇe. To je obrazovanje. Ako jednostavno shvatimo da "Kṛṣṇa je Vrhovna Osoba. On je veliki, a svi smo mi podređeni. Dakle, naša dužnost je da služimo Kṛṣṇu." Ako razumemo ove dve rečenice, onda je naš život savršen. Ako samo naučimo kako da obožavamo Kṛṣṇu, kako da Ga zadovoljimo, kako da Ga lepo oblačimo, kako da mu dajemo lepu hranu, kako da Ga ukrašavamo nakitom i cvećem, kako da Mu odajemo ponizno poštovanje, kako da mantramo Njegovo ime, ako mislimo jednostavno, bez takozvanog obrazovanja mi postajemo savršena osoba u univerzumu. To je svesnost Kṛṣṇe. Njoj nije potrebno A-B-C-D obrazovanje. Potrebna je jednostavna promena svesnosti. Zato, ako se ova deca uče od samog početka života... Mi smo imali priliku da da nas ovako treniraju naši roditelji. Kuću mog oca su posećivale mnoge svete osobe. Moj otac je bio Vaiṣṇava. On je bio Vaiṣṇava i želeo je da i ja postanem Vaiṣṇava. Kadgod bi došla neka sveta osoba, zamolio bi je, "Molim te, blagoslovi mog sina kako bi postao sluga Rādhārāṇī." To je bila njegova molitva. On nikada nije molio ni za šta. I naučio me je kako da sviram mṛdaṅgu. Moja majka je bila protiv toga. Postojala su dva učitelja - jedan koji me je učio A-B-C-D i drugi koji me je učio mṛdaṅgu. Jedan učitelj bi čekao, a drugi bi me učio kako da sviram mṛdaṅgu. Moja majka bi se ljutila "Kakve su to budalaštine? Učiš ga da svira mṛdaṅgu. Šta će raditi sa mṛdaṅgom?" Ali, možda je moj otac želeo da u budućnosti ja postanem veliki svirač mṛdaṅge. (smeh) Zato sam veoma zahvalan mom ocu i posvetio sam mu knjigu, knjigu o Kṛṣṇi. On je to želeo. On je želeo da propovedam o Bhāgavatamu, Śrīmad-Bhāgavatamu, da sviram mṛdaṅgu i da postanem sluga Rādhārāṇī. Zato svaki roditelj treba da razmišlja na taj način; u suprotnom ne bi trebalo da postanu otac i majka. To je naredba śāstri. To je navedeno u Śrīmad-Bhāgavatamu, u petom poglavlju. pitā na sa syāj jananī na sa syād gurur na sa syāt sva-jano na sa syāt. Na ovaj način, zaključak je, na mocayed yaḥ samupeta-mṛtyum. Ukoliko osoba nije u stanju da spasi svog učenika od neposredne opasnosti od smrti, ne treba da postane guru. Osoba ne treba da postane otac ili majka ukoliko ne može to da uradi. Na isti način, ni prijatelj, ni rođak, ni otac, ni..., ukoliko ne može da nauči onog drugog kako da se spasi od kandži smrti.
Zato je takvo obrazovanje potrebno širom sveta. Jednostavna stvar je da osoba može da izbegne ovo zapetljavanje u rođenje, smrt, starenje i bolest jednostavno postajući svesna Kṛṣṇe.