SH/Prabhupada 1060 - Sve dok osoba ne primi "Bhagavad-gitu" u poniznom duhu...

Previous Page - Video 1059

Next Page - Video 1061

660219-20 - Lecture BG Introduction - New York

“sarvam etad ritam manije...” (Bhagavad-gita 10.14: "O, Krišna, potpuno prihvatam kao istinu sve što si mi rekao; prihvatam, i verujem u sve što si Ti rekao, i to je sve tačno; a Tvoju Ličnost, Tvoju Božansku Ličnost - je veoma teško razumeti; uistinu, Tebe ne mogu shvatiti čak ni polubogovi; Tebe ne mogu lako razumeti čak ni polubogovi..."

To znači da Svevišnju Božansku Ličnost ne mogu lako shvatiti čak ni osobe --- daleko veće i moćnije od ljudskih bića; kako onda jedno obično ljudsko biće može shvatiti Šri Krišnu - bez da postane Njegov predani?

Dakle, "Bhagavad-gitu" treba prihvatiti u duhu osobe koja je predana, posvećena Gospodu Šri Krišni. Osoba pritom ne bi trebala da pomisli da je jednaka Krišni, tj. da je na istom nivou kao Šri Krišna, niti osoba treba da misli da je Krišna - neka obična osoba, ili neka velika (ovozemaljska) osoba. To ne, jer je Gospod Šri Krišna zapravo --- Svevišnja Božanska Ličnost. Tako treba da stvari prihvatimo bar u teoriji, prema navodima ‘Bhagavad-gite’ i prema izjavama i tvrdnjama Arđune - čoveka koji pokušava da pravilno shvati ‘Bhagavad-gitu’.

To znači da Šri Krišnu treba da prihvatimo - bar teoretski - kao Vrhovnu Božansku Ličnost, i onda, u duhu skromnosti - da pokušamo da razumemo ‘Bhagavad-gitu’. Sve dok osoba ne primi ‘Bhagavad-gitu’ u poniznom duhu, sve dok je ne čuje sa velikom pažnjom --- biće je veoma teško shvatiti, jer je ‘Bhagavad-gita’ --- jedna velika misterija.

Mogli bi prvo da analiziramo šta je zapravo ‘Bhagavad-gita’? Ona je namenjena izbavljenju osoba, oslobođenju osoba od neznanja ove materijalne egzistencije. Kao što svaki čovek prolazi kroz mnogobrojne teškoće, tako se i Arđuna našao u nevolji, zbog učešća u Boju na Kurukšetri. Usled te svoje nevolje, Arđuna se predao Šri Krišni, i to je pravi razlog da je ‘Bhagavad-gita’ bila saopštena. Slično tome - ne samo Arđuna, već bukvalno svi mi - smo puni teskoba i strahova izazvanih ovim materijalnim postojanjem: "asad-grahat" (Šrimad Bhagavatam 7.5.5) što znači - ‘strahovi, teskobe’ nastaju usled ovog našeg materijalnog postojanja, koje je zapravo u sferi --- 'nepostojanja'.

Ali, prava istina je da mi nismo "nepostojeće" (biće). Naše postojanje je zapravo večno, ali - na ovaj ili onaj način - smešteni smo u "asat"; "asat" znači, 'ono što zapravo ne postoji'. Toliko mnogo ljudskih bića se interesuju u vezi njihovog položaja, pitajući se 'šta sam zapravo ja?', pitajući se, 'šta je razlog da sam stavljen u ovu neprijatnu poziciju patnje?'.

Međutim, sve dok osoba nije probuđena do tačke gde počne da se pita, 'zašto ja zapravo patim? ... ja zapravo ne želim sve te patnje? ... pokušao sam da pronađem rešenje za sve moje muke - ali nisam uspeo...?' --- sve dok osoba ne počne da se raspituje na taj način --- ne smatra se savršenim ljudskim bićem. Ljudska civilizovanost započinje tek kada se ta vrsta znatiželje probudi u umu. U "Brahma-sutri" takvo raspitivanje se naziva "brahma gigjasa", ili "athato brahma gigjasa" - što je potvrđeno i u Vedanta-sutri 1.1.1, ("Došao je čas da se raspitamo o Apsolutnoj Istini...").

Svaka aktivnost ljudskog bića se smatra neuspehom, ako takva vrsta pitanja ne postoje u njegovom/njenom umu. Znači, osobe koje su probudile takva pitanja u svojim umovima su razumne, pitanja kao što su, 'Ko sam zapravo ja, i zašto se mučim? ... odakle sam došao?', ili 'gde bih trebao da idem nakon smrti?'.

Kada se takva pitanja pojave, probude u umu neke razumne osobe - ta osoba postaje propisan kandidat za studiju i razumevanje ‘Bhagavad-gite’. Takva osoba mora da bude i "šradhavan", a "šradhavan" znači - 'da ima veru'; pored toga, mora da ima i poštovanje, iskreno poštovanje za Svevišnju Božansku Ličnost. Arđuna je bio jedna takva idealna osoba.