SH/Prabhupada 1068 - Postoje tri vrste aktivnosti - prema različitim modusima Prirode

Previous Page - Video 1067

Next Page - Video 1069

660219-20 - Lecture BG Introduction - New York

Gospod Bog je 'purnam', ili 'potpuno savršen', i zato nema šanse da On bude podvrgnut zakonima materijalne prirode.

Osoba dakle treba da bude dovoljno inteligentna i da zna da osim Boga niko nije vlasnik bilo čega u univerzumu.

To je objašnjeno u 'Bhagavad-giti' 10.8: "aham sarvasja prabhavo mataha sarvam pravartate, iti matva bhađante mam budha bhava-samanvitaha" (BG 10.8: "Ja sam izvor svih duhovnih i materijalnih svetova. Iz Mene sve izvire; mudri ljudi koji to savršeno znaju - služe Me sa predanošću, i slave Me svim srcem.").

Bog je dakle taj originalni Kreator; On je Tvorac čak i poluboga Brahme - koji je kreator materijalnog univerzuma. I to je objašnjeno u 'Giti': Svevišnji Bog je Tvorac Brahme; u Jedanaestom Poglavlju 'Gite' (BG 11.39) Gospod Bog je oslovljen kao 'prapitamaha', ili 'pradeda', dok je Brahma oslovljen kao 'pitamaha', ili 'deda' - što znači da je Bog Tvorac i tog dede, Brahme.

Iz tog razloga niko ne bi trebao da polaže pravo vlasništva ni na šta, već bi trebao da prihvati samo one stvari koje mu je Gospod odredio kao kvotu neophodnu za održanje u životu.

Postoji mnogo primera o tome kako da iskoristimo ono što je Bog odredio za nas; to je takođe objašnjeno u ‘Bhagavad-giti’: Arđuna je u početku odlučio da se ne bori u bici na Kurukšetri, i to je bila njegova prvobitna namera; Arđuna je rekao Gospodu da ne bi mogao da uživa kraljevstvo nakon ubijanja svojih rođaka. Ta tačka gledišta je bila bazirana na telesnom poimanju, jer se Arđuna poistovetio sa svojim materijalnim telom i telima svojih rođaka, tj. braće, nećaka, tasta i svoga dede - misleći da su oni deo njegovog tela, i on je razmišljao na takav način - da bi zadovoljio svoje telesne zahteve.

Bog je pak ispričao celokupnu ‘Bhagavad-gitu’ samo da bi promenio taj Arđunin ugao gledanja na stvari, i na kraju se Arđuna složio da radi pod vođstvom Vrhovnog Boga, objavljujući, "karišje vaćanam tava", (Bhagavad-gita 18.73: "... izvršiću Tvoje naređenje").

Svrha ljudskog bića u ovom svetu nije da se svađa kao mačke i psi; ljudi moraju da budu dovoljno inteligentni da bi shvatili važnost ljudskog života, i odbili da se ponašaju kao obične životinje.

Ljudsko biće treba da shvati pravu svrhu ljudskog oblika postojanja. Smernice u tom pravcu su ponuđene u celokupnoj Vedskoj literaturi, ali je sama srž data u ‘Bhagavad-giti’.

Vedska literatura je namenjena za ljudska bića - a ne za mačke i pse; mačke i psi mogu da ubijaju životinje namenjene njihovoj ishrani - i za to ih niko ne smatra grešnim; međutim, ako čovek ubije životinju da bi zadovoljio svoj neobuzdani ukus - moraće da odgovara za kršenje zakona prirode.

U ‘Bhagavad-giti’ je jasno objašnjeno da postoje tri vrste aktivnosti - u skladu sa različitim režimima materijalne prirode: aktivnosti u dobroti, aktivnosti u strasti i - aktivnosti u neznanju. Slično tome, postoje i tri vrste hrane: hrana u dobroti, hrana u strasti, i hrana u neznanju.

Svi ti subjekti su jasno opisani u ‘Bhagavad-giti’, te ako propisno koristimo njena uputstva - naše celokupno življenje će postati pročišćeno, i u krajnjoj liniji postaćemo sposobni da dostignemo konačno odredište: "jad gatva na nivartante tad dhama paramam mama" (BG 15.6: "Osoba koja dostigne Moje boravište --- više se ne vraća u ovaj materijalni svet").

Ta informacija je data u ‘Bhagavad-giti’, da iznad ovog materijalnog neba --- postoji još i duhovno nebo, poznato kao 'sanatana nebo'; na ovom nebu, nebu pokrivenom materijom --- nalazimo da je sve - privremeno; sve prvo nastane, traje neko vreme - dajući pritom izvesni nus-proizvod - a onda se smanji i potpuno - nestane.

To je zakon ovog materijalnog sveta: bilo da je reč o ovom telu, parčetu voća ili bilo čemu drugom, sve to ima svoj neumitan kraj.

Ipak, iznad ovog privremenog sveta - postoji još jedan svet o kome nas ‘Gita’ informiše: "paras tasmat tu bhavo anjo..." (BG 8.20) ... "Postoji još jedna, večna priroda...", 'sanatana' --- što znači '- večna'; 'điva',' živo biće' --- je takođe opisano kao sanatana, večno: "mamaivamšo điva-loke điva-bhutaha sanatanaha..." (BG 15.7: "Živa bića u ovom uslovljenom svetu su Moji večni fragmenti, delići ..."); ta reč 'sanatana' znači - 'večan'.

U Jedanaestom Poglavlju 'Gite', Gospod Bog je takođe opisan kao 'sanatana'; usled toga što imamo lični odnos sa Vrhovnim Gospodom, i zato što smo kvalitativno jednaki Njemu - što se podjednako odnosi na 'sanatana-dhama' nebo, 'sanatana' Svevišnju Božansku Ličnost, i 'sanatana' živa bića --- svi ti subjekti su na istom kvalitativnom nivou.

Dakle, cilj 'Bhagavad-gite' je da oživi našu sanatana delatnost, večnu sanatana delatnost - koja se naziva 'sanatana-dharma', to jest - 'večno zanimanje živog bića'. Mi smo trenutno i privremeno uključeni u različite aktivnosti, i sve te privremene aktivnosti bivaju pročišćene kada ih odbacimo: "sarva-dharman paritjađja" (BG 18.66: "Odbaci sve vrste religija i samo se predaj Meni ...") --- i kada prihvatimo jedino aktivnosti koje Vrhovni Bog želi: to se onda zove 'naš pravi, čisti život'.